U čemu je razlika između karijere umetnika u Nemačkoj i Srbiji?
Razlike nema, mada je ogromna. Kako god shvatili sada ovo! U Srbiji je ipak vrlo lično sve što radite bili pisac,slikar,glumac itd., vaše je, a svačije je, nekako toplo i dočekano uvek u neki pogled koji znate iz kraja, ali ipak uslovljeno strujama sistema koje u umetnosti ne bi smele imati udela na način na koji imaju, ali ipak dosta teže nego što mi to sada deluje u odnosu na Nemačku. Nemačka jako ulaže u kulturu i ceni svet umetnosti, ali smatram i da je zahtevnija sa književne strane. Kao strani autor dobićete podršku za koju niste ni sanjali da postoji i da bi je pružili baš vama, a sve što je na vama jeste da budete to što jeste. Ne bavite se kvalitetom papira, štampom, vijanjem izdavača itd. Vi ste ti kojima se bave,a za kvalitet vašeg rada dobijate i odgovor kroz kritiku, čitaoce. Treba kao i svuda vera, iskrenost, upornost, sreća, ali ne i neka lobistička struja. Umetnik iz mog ugla jeste svako ko ovaj život koji mu je darovan živi u skladu sa samim sobom i poštuje zakone svog unutarnjeg poziva da ostavi za sobom delo koje će ga dostojno predstaviti i približiti onima koji ga slede, slučajno otkriju, tek trebaju upoznati.
Ti si prvo počela da pišeš blog, pa si posle toga objavila knjigu. Da li misliš da je to u eri savremenih tehnologija, uobičajen put za jednog pisca?
Rekla bih da nije, iz više razloga, ali bi me naš čuveni pesnik Duško Novaković, koji je bio medijator promocije moje knjige, sada demantovao. Put pisca u mnogome zavisi od zemlje u kojoj živi. Ovo jeste vreme savremene tehnologije, a kada sam shvatila da do knjige trebam preći dug put sa visokim preponama za preskakanje, a bez (dugo godina) adekvatne (finansijske) opreme, ja sam počela da pišem blog. I mogu reći da sam nakon nekoliko godina tog iskustva odlučila da probam sama da izdam knjigu i dokažem da se rad i upornost na kraju isplate. Možda je bilo lakše samim tim što se putem bloga stiče izvesna čitalačka publika, ali sam od onih što više vole miris knjige i slova na papiru, nego titrajući ekran iščekivanja nestanka struje.
Autorka romana „Pedeset nijansi siva“ E L Džejms je upravo na taj način stekla svetsku slavu i zaradila ogromnu količinu novca. Šta misliš o ovoj trilogiji?
Spomenuću ponovo D. Novakovića koji je u Srpskom književnom društvu napravio paralelu rekavši da fino hodam po sličnoj, slobodnoj žici erotičnosti kroz svoju knjigu, kao i autorka trilogije “Pedeset nijansi siva”.
Knjige sam čitala kako su se pojavljivale kod nas, a da sam posebno oduševljena celinom i pričom, ne mogu reći. Najjači utisak na mene imala je prva knjiga jer je bila nešto novo, sveže i meni je delovala kao knjiga napisana u naletu emocija. Sve posle toga je mlako, rekla bih čista komercijala.
Voliš da putuješ i pišeš putopise sa svojih putovanja. Sa koje destinacije bi mogli u skorije vreme da se nadamo da ćeš pisati?
Trenutno sam u fazi istraživanja Nemačke i mislim da će mi trebati mnogo godina da je obiđem na način na koji sam zamislila. Ipak, uporedo, volela bih i da se otisnem put Azije, a ako mi se putevi otvore u tom pravcu uskoro, sigurno je da ću pisati nešto novo i interesantno na svom blogu o tome kako bih vas obavestila.
Kako izgleda Maja Wu na ulicama Majnca? U kakvoj te garderobi ljudi najčešće mogu sresti?
Maja Wu je nomad, maslačak. Ima me svuda. Volim da istražujem i lutam kao nošena vetrom, ulazim u nepoznata dvorišta sa divnim àntičkim statuama, da se sakrijem u katedralama pod okrilje neke ikone u svojim mislima ili da upoznajem ljude koji svojim putanjama preko Šilerovog platza jurišaju za snovima.
Volim baletanke i haljine, jeans i majice sa grbom Firence,velike torbe u koje mogu da strpam snove, tablet za pisanje i neku novu knjigu, a najvise od svega volim da sedim kraj Rajne bosih nogu i pišem.
Koji deo iz tvoje knjige “Maslačak nošen vetrom” bi podelila sa našim čitaocima, kao poruku za razmišljanje?
“Uskladiti korak se ne mora, ali se duše mogu dotaći, zaplesati, ostrastiti i goreti zajedno. Treba samo biti korakom spreman krenuti, srcem se prepustiti, a očima otkloniti duše barijere koje gradiš sam u sebi. Kada do toga dođeš…eh. Potraži me.”
