“Novitas Consult” je porodična firma iz Šapca koju je osnovala Dragica Božinović, a na čijem čelu je sada njena ćerka Marija Ignjatović. Njihov glavni cilj je zapošljavanje i profesionalno osposobljavanje osoba sa invalididtetom za određena zanimanja, a u razgovoru sa nama su otkrile koliko je bilo teško uspeti u ovoj zamisli, naročito u maloj sredini, sa kojim izazovima su se susretale i ko im je u tim trenucima bio najveća podrška, a ovaj uspešni duo nam je dao i nekoliko saveta ukoliko i same želimo da se bavimo preduzetništvom.
WANNABE MAGAZINE: Marija, svoj poslovni život započeli ste različito od mnogih drugih žena, koje su menjale i preusmeravale svoju karijeru – počeli ste odmah posle školovanja da radite u porodičnom preduzeću. Čime se to preduzeće bavilo i šta je bio vaš posao?
MARIJA IGNJATOVIĆ: Kada je porodični biznis u pitanju, dosta uticaja na usmerenje ka istom, naravno, imaju roditelji. Moji su imali za cilj da je bitno ceniti rad i zalaganje, ceniti novac i ne rasipati se. U tom duhu odgajanja, moji raspusti od sedmog razreda su bili “radni” kao pomoćnik trgovca u prodavnicama, administrator, blagajnik, itd. To mi je kasnije mnogo pomoglo u sagledavanju problema i funkcionisanja kompanije.
Posle završenog Ekonomskog fakulteta u Beogradu zvanično sam počela sa radom u porodičnoj firmi “Novitas” koja je u to vreme bila glavni trgovački lanac u Mačvanskom okrugu.
WM: Koliko se razlikuje pozicija nekoga ko je naslednik preduzeća, od nekog ko je postavljen na upravljačko mesto?
MI: Da li postoji razlika, pitanje je politike firme – u našem slučaju upravljačke pozicije su zauzimali ljudi vrlo lojalni firmi, koji su u njoj i napredovali i meni kao nasledniku je bila čast da posao učim od njih. Moja pozicija je bila na nižem nivou od njihove, jer je normalno da treba da prođe dosta vremena, kako bi neko ko je tek završio fakultet ili ima 4-5 godina staža mogao da bude na upravljačkom mestu.
WM: Možda izgleda kao da je vama bilo lakše nego drugima, jer vas je čekao posao, ali vi ste u tom poslu morali da se dokažete i da zaslužite svoje nagrade – šta je bilo najteže u početku?
MI: Ne znam šta je bilo najteže. Nekako sam u poslu bila svesno i nesvesno kroz srednju školu, studije… Kada sam počela da radim, kao da sam samo nastavila neke nezavršene poslove. Sećam se da sam u petak položila poslednji ispit, u subotu ujutru sam bila na poslu…
U poslu, kao i u životu, uvek morate da se dokazujete ili da dostižete postavljenje ciljeve! Bitno je da se dokazujete sami sebi, upravo kroz te ciljeve, misiju i svrhu koju ste zamislili. Dokazivanje drugima je indirektan proces koji proizilazi iz samodokazivanja.
WM: Čija je bila ideja o poslovnom usmeravanju ka osetljivim grupama, odnosno, zapošljavanju osoba sa invaliditetom?
MI: Ideja o osnivanju preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom se javila na radionici koju je organizovalo Udruženje poslovnih žena Srbije, gde je prisustvovala Dragica, moja majka, osnivač “Novitas”-a, dugogodišnja članica UPŽ Srbije i jedna od Ambasadorki ženskog preduzetništva.
WM: Kako ste tu ideju sprovodili u delo? Šta je bio prvi korak i kako se sve dalje odvijalo – ispričajte nam tu priču, koja može da inspiriše i pokrene nekog ko u ovom trenutku razmišlja o inovacijama i promenama.
Želeli smo da sa idejom o pakovanju voća i povrća, osnujemo preduzeće koje bi se bavilo samo tim, kako bi trgovci imali više vremena za druge poslove i kako bi im voće i povrće stizalo spakovano u radnje. Pakovanje je jedna vrsta lakog manuelnog posla koji mogu da rade osobe sa smanjenom radnom sposobnošću, a pritom bi zapošljavanje OSI pomogli ranjivoj kategoriji, povećali društvenu odgovornost, ispunili zakonske obaveze i uštedeli vreme trgovcima u radnji.
To su bile prve ideje i na osnovu njih se napravio Program obuke, koji bi pomogao da OSI steknu veštine i kompentecije u ovoj vrsti posla.
Osnivanje ovakvog preduzeća nije nimalo jednostavno i brzo, proces zahteva dobar program, adekvatne i stručne saradnike, tehničke standarde i dobru logistiku i strpljenje.
WM: Koji je trenutak bio najteži i kako ste to prebrodili?
MI: Najteži trenutak bio je početak 2015. godine kada je “Novitas” prestao da obavlja svoju delatnost, a nama je bio glavni kupac… Tada smo brzo morali da delujemo. U tim trenucima, najveću podršku smo imali od članica Udruženja poslovnih žena, koje su počele da sarađuju sa nama. Početkom proleća iste godine uradili smo dokapitalizaciju preduzeća i uspeli da prebrodimo težak period i nastavimo našu misiju postojanja!
WM: Koliko vaše preduzeće ima zaposlenih danas i čime se bavi? Kako izgleda radni dan zaposlenih? Opišite nam svoja očekivanja i njihov učinak, svoj odnos prema njima (koji verovatno ima svoje specifičnosti i svoj nivo profesionalnosti, kao i uvažavanja i prisnosti).
MI: Preduzeće ima 22 zaposlenih, od kojih je 18 osoba sa smanjenom radnom sposobnošću (OSI), bavimo se pakovanjem, sortiranjem, klasiranjem voća i povrća, proizvodnjom i doradom potrošnih, reklamnih i ambalažnih proizvoda i zbirnim i kombinovanim pakovanjem neprehramenih proizvoda.
Svaki dan je organizovan, imaju ustaljenu dinamiku i rad, dobru energiju, bez nametnutog tempa rada i norme. Njihova motivacija je jača, želja za dokazivanjem da mogu i više da daju nego što je potrebno, pa ponekad moramo da ih opominjemo i da uspore (smeh).
Druženje i timski rad je nezaobilazan proces bez kojeg nijedna organizacija ne može da uspe.
Ponosimo se time da je atmosfera odlična, redovno pravimo izlete i putovanja na kojima se svi još bolje upoznamo. Za to je najzaslužnija naša sjajna saradnica – psiholog Ana Vučinić, koja je “kičma” naše organizacije!
WM: Koliko vam znači članstvo u Udruženju poslovnih žena Srbije, šta je ono što ste naučili u krugu poslovnih žena koje pružaju podršku jedna drugoj i nastoje da promovišu žensko preduzetništvo na pravi način – a šta je ono što ste vi njima donele svojim učešćem?
MI: Članstvo u UPŽ je neprocenjivo, ne može da se izmeri značaj! Toliko iskustva, znanja, pozitivne energije, lojalnosti, pomaganja, prijateljstva, kontakata, informacija… Podrške na svakom koraku!
Verujem da smo mi doneli entuzijam, dobru energiju, povećanje društvene odgovornosti preko definisanog modela saradnje, koji se reflektuje na povećanje humnanosti i zapošljavanje OSI.
WM: Koji su vaši najveći poslovni izazovi u ovom trenutku?
MI: Najveći poslovni izazov je povećanje informisanosti o saradnji sa preduzećima kao što je naše, a prema članu 27. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI. Mnogi poslovni partneri pre nego što su odlučili da sarađuju sa nama, nisu znali za ovaj vid saradnje, koji donosi obostrane benefite. Na nama je da informišemo što više poslovnih subjekata kako bi imali mogućnosti da se opredele i sagledaju šta je za njih najoptimalnije.
WM: Kako vidite položaj mlade poslovne žene u svojoj sredini i široj zajednici? Da li se susrećete sa patrijarhalnim modelima u tom smislu, ili je atmosfera pretežno savremena? Koliko je bitno da žene podržavaju jedna drugu i da li one na taj način predstavljaju pretnju muškom svetu, kako vi to vidite i doživljavate?
MI: Patrijarhalni model je i dalje u većoj meri prisutan, bar u manjim sredinama gde mi poslujemo. Žene uvek nose nekoliko uloga u toku dana, vaspitavane su na taj način, sredina i socijalni modeli su tako postavljeni da se prilagođavamo trenucima, vremenu i mestu.
Ne treba da predstavljamo pretnju muškom svetu, već da nađemo način kako zajedno dobro da funkcionišemo, zato je potrebno da se uloži obostrani trud.
Postepeno se menja svest o položaju žene u savremenom svetu – ako se setimo da su tek naše bake dobile pravo glasa, ne možemo očekivati velike promene “u toku noći”. Ali je dosta pozitivnih koraka i stvari urađeno i moj doživljaj se ogleda u izreci “Tiha voda breg roni” (smeh).
WM: U čemu nalazite ohrabrenje i podršku, a šta su najveće prepreke na vašem putu?
MI: Ohrabrenje i podrška dolaze iz osnovne ćelije – porodice. Ne možete biti fokusirani na posao, strategiju, sastanke, pregovore, ako nemate svoju oazu, bazično skupljanje energije i podršku u kući.
Sve prepreke mogu da se reše pre ili kasnije ako imate pravu i iskrenu podršku od svojih najbližih saradnika, prijatelja, familije. Poverenje je ključ svega.
WM: Šta možete da poručite ženama koje pokušavaju da pronađu svoje mesto u poslovnom svetu?
MI: Verujte sebi, svojim snovima, svojoj intuiciji! Budite hrabre i dosledne!
