Koliko pažnje vi posvećujete nezi? Da li ste pobornik prirodne kozmetike ili više volite “kupovne” proizvode?
Uh, teško pitanje (smeh). Od svoje 16te godine nisam uveče legla u krevet, a da nisam očistila lice. Obožavam da se mackam i ispobavam razne preparate, a upravo to i moram da radim da bih bila dobar beauty trainer – trudim se da sve isprobam na svojoj koži zato što je lično iskustvo najdragocenije za davanje dobrih i iskrenih saveta. Bez obzira da li je u pitanju prirodna ili komercijalna kozmetika, kako je neki nazivaju, prednost uvek dajem proverenim kućama iza kojih stoje godine istraživanja i ulaganja u brend na svim nivoima.
Kada je reč o vašoj drugoj ljubavi – glumi, završili ste snimanje filma “Stado” koji je režirao Nikola Kojo. Kako izgleda glumiti sa njim i drugim velikim imenima naše glumačke scene kao što su Zoran Cvijanović, Vesna Trivalić, Nikola Đuričko, Mira Banjac i drugi?
Čast mi je i zadovoljstvo što me je Nikola Kojo prepoznao kao deo svog “stada” i nadam se da sam ispunila njegova očekivanja kao reditelja. Stati rame uz rame sa takvim profesionalcima je više nego predivno iskustvo. U scenama u kojima se pojavljujem, ja sam jedina žena. Možete misliti koliko su me razmazile sve te divne kolege – Koja, Cvija, Šušljik, Timarov i drugi. Ali pre svih moram pomenuti Nikolu Đurička koji igra mog šefa – do sada nisam imala prilike da sarađujem sa njim, čula sam da je super za saradnju, ali toliku kolegijalnost i profesionalizam do najsitnijih detalja zaista nisam očekivala.
“Stado” je satirična komedija o životu iza kamere. Otkrijte nam, šta se to dešava iza kamere? (smeh)
Mislim da ćete morati da se strpite do kraja novembra i premijere da dobijete odgovor na ovo pitanje (smeh).
Kako sama priča pokazuje, do uspeha se dolazi borbom, kompromisom, pa čak i paktom sa đavolom ako je potrebno. Na šta ste vi spremni zarad uspšene karijere, a na šta nikada ne biste pristali?
Nikada nisam niti ću pristati na ucene! Za sve što sam postigla u životu dugujem samoj sebi – jakoj volji, želji i sreći da za saradnike imam ljude koji imaju iste ideje i snove kao i ja. Od najbližih nisam imala podršku kada mi je bila napotrebnija, ali sam srećom na vreme shvatila da su pretpostavke i očekivanja majke svih zabluda, pa sam prestala da očekujem. Gde nisam mogla pravo, išla sam okolnim putem i nikada nisam “gazila preko ljudi” da bih se popela za stepenik više. Verujem da je poenta putovanja uživati u njemu, a ne stići na cilj.
