Nakon nekoliko godina radnog iskustva u svetu mode, odlučio si da pokreneš svoju modnu liniju, HIGHEND limited. Kada se u tebi rodila želja za stvaranjem sopstvenog brenda i da li si zadovoljan reakcijom ljudi na tvoje kreacije?
Radeći kao fashion buyer u luksuznoj modnoj industriji, shvatio sam da postoji veliki potencijal u muškoj modi, kao i velika praznina u ponudi. Razgovarao sam s mnogim ljudima koje se bave modnim biznisom i shvatio da je apsolutno moguće lansirati brend na svetsku modnu scenu. Krenuo sam od predstavljanja domaćoj publici na proteklom Beogradskom Fashion Week-u. Jako sam zadovoljan reakcijom, iskreno nisam uopšte očekivao tako pozitivan efekat domaće javnosti. Kao krunu uspeha protekle kolekcije istakao bih Esquire nagradu za doprinos muškoj modi.
Osim dizajnom, baviš se i stilizovanjem mnogih značajnih ljudi, ne smo iz sveta mode. Na šta obraćaš posebnu pažnju i koji cilj želiš da postigneš kada stilizuješ neku značajnu ličnost iz javnog života?
U poslednje vreme sve manje radim posao stiliste, zbog obaveza oko mog brenda i posla buyer-a. Biram samo one projekte koji su mi interesantni i koji daju prostor za stvaranje nečeg novog. Uvek obraćam pažnju na mogućnost neke osobe da iznese ono sto obuče. Jer nisu svi sposobni da iznesu sve, a ako dođe do toga da odeća nosi onoga ko je obukao, imamo problem. Moj glavni cilj je uvek bio da klijent bude zadovoljan. Naravno, ne po cenu da nosi ono što je pogrešno, već da ga usmerim, ali u domenu koji mu se dopada.
Jedno vreme si živeo i radio u Milanu. Koliko je ovaj grad uticao na tvoje stvaralaštvo, ali i na tvoje shvatanje mode?
Milano je industrijski grad, a glavna industrija koja tamo deluje je modna. Jako sam poslovno vezan za Milano i zbog toga stalno odlazim. Ljudi koje sam tamo upoznao mnogo su uticali na moj modni izraz kao i na to da se odlučim da prezentujem svoj brend. No, grad kao grad i uopšte arhitektura, nisu baš direktno uticali na ono što radim. Pre svega i stil koji prezentuje moj brend se daleko razlikuje od onoga sto reflektuju muškarci u Milanu.
Šta je to što devojke u Milanu izdvaja u odnosu na Beograđanke kada govorimo o njihovom odevanju? A šta muškarce?
Generalno žene u Italiji ili konkretno u Milanu mogu da drže lekciju o odevanju većini naših žena. One poseduju određenu dozu opuštenosti i njihov stil se uvek zasniva na neprolaznim komadima i klasici. Koliko god da su trendi, one nikada nisu žrtve mode, što je kod nas najčešća pojava. Što se Italijana tiče oni su uvek gospoda – za razliku od trenerke koja je osnovni komad kod najvećeg broja muškaraca u Srbiji, to je kod njih košulja. Oni se uvek trude da budu smart casual što je meni super.
