Ukoliko razmišljaš o tome da li je pravi trenutak da u potpunosti promeniš profesiju, neka ti inspiracija bude Olivera Popović, diplomirana matematičarka i od 2006. godine potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, koja je nakon “redovne” karijere otišla u sasvim drugom pravcu i posvetila se porodičnom biznisu – stomatološkoj ordinaciji! Sa Oliverom smo razgovarali o važnosti obrazovanja i edukacije u procesu promene profesije, uslovima za uspeh poslovnog projekta, a otkrila nam je i to koje su glavne slabosti “ženske poslovne priče”.
WANNABE MAGAZINE: Kada ste ušli u avanturu i izazov IT sektora, u vreme kad je to bilo nešto sasvim novo, da li je to bio vaš posao iz snova?
OLIVERA POPOVIĆ: U vreme kada sam se opredeljivala za svoje buduće zanimanje, moj posao iz snova bila je profesija enterijeriste. Želela sam da upišem arhitekturu, ali pošto mi je matematika bila jača strana dok za slobodno crtanje i nisam bila baš nadarena, odlučila sam se za studije matematike. Još za vreme studija imala sam jasnu viziju da želim da se bavim u to vreme veoma inovativnim i novim zanimanjima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.
Koliko je bilo žena koje su se bavile savremenom tehnologijom tada, odnosno, da li se danas uočava značajan porast tog broja?
Kada sam se ja zapošljavala, u firmi koja je brojala više od 50 zaposlenih, radile su dve asistentkinje i dve programerke. Ostali zaposleni su bili muškarci. Kasnije, rastao je broj žena, ali njih nažalost, nije bilo dovoljno na tržištu rada. Tek sa širenjem firme i zapošljavanjem žena u administraciji, poboljšala se statistika. Kada sam napustila tu profesiju, prosek je bio oko 25% žena i to se smatralo visokim prosekom.
Kao dugogodišnja članica, a zatim i potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, stekli ste veliko iskustvo u podršci ženskom preduzetništvu – koje su najveće slabosti “ženske poslovne priče” i kako ih prevazići?
Najveće slabosti “ženske poslovne priče” ogledaju se u stereotipima koji su još uvek prisutni u našem društvu kada su u pitanju žene kao poslodavci. Ta diskriminacija je često skrivena i nisu je svesni ni muškarci ni žene. Jedan od glavnih stereotipa je da žena ne može biti posvećena poslu onoliko koliko i muškarac zbog brige o porodici, a samim tim i pouzdan poslovni partner. Žene su obično tu kada treba da se radi, ali ne smatra se da su inovativne, dovoljno jake i sposobne da vode velike firme i korporacije.
