Prvi deo ispovesti pročitajte ovde.
Razgovaramo i dalje. Uveliko trošimo treći sat susreta. Počeli smo sa samoćom, jer verujem da se u samoći kriju svi počeci. Sa te tačke se otvaramo. Prema okruženju i prema drugima. Napolju je Srbija. Postoji li teže mesto za ljubav?
WANNABE MAGAZINE: Imate troje dece. Ćerke su vam neverovatno različite. Milena je potpuno distancirana od medija, gotovo da ih prezire, dok se Elena odmereno poigrava sa njima. Sećam se 2002. godine, zahvaljujući vašem posredovanju, Elena je došla u moju tadašnju emisiju. Izgledala je božanstveno, ali zatečen sam bio tek kada je progovorila. Zaista je obrazovana i, nekako, neopisivo hladna. To je ona specifična hladnoća, magnetski privlačana jer pokazuje ogromno samopouzdanje. Ja je zaista smatram fatalnom.
VERICA RAKOČEVIĆ: To je i moje mišljenje. Ja imam i sina koji je imao tu nesreću da živi sa tri jake žene, pa je verovatno zbog toga malo i frustriran jer ne može da prati naše uspehe. Sve sam ih vaspitavala na isti način, ali raznolikost njihovih karaktera je očigledna. Ima lepote u tome. Elena je imala, ako tako mogu da kažem, tu vrstu nesreće da se jako mlada uda za veoma poznatog muškarca. Udajom, koja je, duboko sam uverena, bila bunt protiv moje strogosti, bila je presečena u izgradnji svojih očiglednih talenata.
Imala je i jednu veliku tragediju u životu, ali ona je neverovatno jaka, jača od mene. Deset godina se borila za svoj profesionalni potpis. Da bude percipirana na osnovu onoga što sama stvara, a ne kao nečija ćerka ili supruga. Većina ljudi misli da se Elena dizajnom bavi tek godinu, dve, ali ne, to je rezultat dugogodišnjg rada.
Milena je sasvim drugačija. I ja sam bila opuštenija u svom pristupu njoj. Sećam se da je kao devojčica danima plakala kada sam joj najavila da se spremi jer ćemo se slikati za novine.Verovali ili ne, nakon što je u roku diplomirala, ja nisam znala da Milena radi za “Elle”. Niko nije znao da je moja ćerka. Nijedan intervju u životu nije pristala da da. I dan danas, svi znaju ko je Milena Rakočević, ali niko ne zna kako ona izgleda. Na javnim skupovima me izbegava. Devojka jednostavno pobegne.
MOĆ LEŽI NA DRUGOM MESTU
Samo jednom u životu mi se javio osećaj kao da su dve burgije krenule iz jajnika i da su onako kao električne bušilice prošle bradavicama, vratnim žilama i izašle na oči
Koliko ste puta voleli u životu?
Najjače, istinski, pravo – samo jednom. Imam dva braka iza sebe, troje divne dece koja su rođena iz ljubavi, ali nijedna od tih ljubavi nija ta o kojoj me pitate. Mladalačke ljubavi se ne mogu uporediti sa ljubavlju koju možete da doživite u zrelim godinama. U mom slučaju, sa četrdeset pet. Samo jednom u životu mi se javio osećaj kao da su dve burgije krenule iz jajnika i da su onako kao električne bušilice prošle bradavicama, vratnim žilama i izašle na oči. Čak sam i fizičku bol osetila. I mislim da je to ta ljubav.
Da li ste nekada imali impuls da iskoristite muškarca – finansijski ili za trenutnu strast? Gde je mesto seksa u vašem životu?
Ne. Ja sam jedna romantična starica, kako se obično šalim sa drugaricama, koja ne može seks da odvoji od ljubavi. Niti sam dozvolila da mene neko iskoristi na taj način niti sam to činila. Što se materijalne koristi tiče, tu uvek ja bila iskorišćena. Počev od muža kog sam morala da isplatim za razvod, odustajanja od borbe za zajednički stečene stvari u jednoj dugoj vezi. Shvatila sam to kao cenu slobode. Rado sam novcem plaćala svoju slobodu ukoliko je to bio uslov da odem od nekog muškarca.
Da li je nekad postojao muškarac kog niste mogli da imate?
Ne. Moja prijateljica kaže da ih na kraju uvek zgazim kao bubašvabe. I oni najjači su pored mene postajali inferiorni. Nedavno sam gledala jednu javnu ličnost koja je govorila o tome da nije sposobna da voli čoveka koji nije finansijski uspešan i uticajan. Greška. Moć leži na drugom mestu. Moćan muškarac je onaj koji je u stanju pripadanjem da vas veže za sebe.
PSI UPORNO LAJU, ALI KARAVANI NESMETANO PROLAZE
Srbija je uvek bila nepravedna prema ženama. Jezik to potvrđuje. Razvedena žena je raspuštenica ili polovnjača. Neudata je usedelica. Nerotkinja je jalova. Danas su druge etikete u trendu, a čini mi se da se, posebno mlađe žene, otimaju za titulu – bitch, tj. kučka.
I ne samo to, ženu sa četrdeset godina nazivaju babom. Mene ništa od toga ne vređa jer smatram da sam svojom energijom pobedila vreme. Sadržajan život je kao eliksir mladosti. Nedavno sam na jednom glupom mestu, posle su mi skrenuli pažnju da to nikada ne čitam, pročitala za sebe da sam matora šnajderka. Odmah sam zamislila jedno frustrirano stvorenje sa druge strane računara, impotentno ako je muško, frigidno ako je žensko, kako sedi i kuca tako nešto.
Da li ste nekada pročitali u italijanskoj štampi “matora Sofija Loren” ili baba ili nešto slično. Ja jesam baba, ali svojim unucima. I biću prababa svojim praunucima, ako bude sreće, ali nikada ne u onom smislu da to označava senilnu, pasivnu ženu. Sve žene bi trebalo da rade na tome da im lična energija i hrabrost pružaju samopouzdanje. Ali, ne to “bitch”. To samo snažno zvuči, ali ne znači pravu moć. Srbija bi na svom putu ka Evropi morala da raščisti sa tim nekim prostaklucima ukoliko želi da joj istinski, ne samo administrativno, već i vrednosno pripada.
Da li bi Marijana Mateus mogla da nam pomogne u tome? Možda je postala ozbiljniji igrač od kada se ofarbala?
Ja mislim da je ona jako ozbiljan igrač. I svi koji misle drugačije su u grdnoj zabludi. Toliko.
Gledate li turske serije?
Da. Gledam “Sulejmana Veličanstvenog” jer je sve zasnovano na istorijskim događajima. Ne libim se da kažem da sam gledala i neke meksičke serije. I indijske. Ali, ja tu, recimo, posmatram raskoš boja, kostima. Nakit iz carske riznice u sagi o Sulejmanu. Izvlačim ono što je meni insteresantno. I primetila sam taj interesantan način komunikacije. Kod njih je sve “slow”. Koliko samo pokret glave govori o njihovom mentalitetu.
Da li ste Draganu Ognjenović ikada smatrali konkurencijom?
Nikada, jer nas dve imamo dva različita koncepta baš kao što smo i dva različita karaktera. Ja sam izrazito ekstrovertna, ona je sasvim introvertna. To su dva modela kreativnog izraza, rada, načina rada. Njeni klijenti nisu moji klijenti i obrnuto. Imam veliki respekt prema njenom trajanju, prezentaciji i organizaciji posla, kao i načinu na koji je uspela svih ovih godina da stvari postavi na način na koji je postavila. Imam običaj da joj kažem – Ti, kao da si rodila moju Milenu, a ne ja. Možda je njen otpor prema medijima takođe neka vrsta bega.
Konačno, hoćete li reći istinu o tome da li ste radili neke plastične zahvate i šta zaista mislite o tome?
Naravno da jesam. Neću demistifikovati do kraja šta i kako. Radila sam ono što meni kao esteti uskraćuje zadovoljstvo uživanja u svom telu. Mislim da je normalno da u pedeset godina nešto korigujete na sebi hirurškim putem. Nenormalno je da to radite sa dvadeset. Naravno daleko od toga da sam plastična baba napunjena silikonima od glave do pete kako vole da kažu. Mislim da je to izraz ljubomore prema ženi koja sa 64 godine ima telo četrdesetogodišnjakinje.
Mislim da je normalno da u pedeset godina nešto korigujete na sebi hirurškim putem. Nenormalno je da to radite sa dvadeset
Šta volite u Srbiji?
Sad ste me zatekli. Milena se sprema za preseljenje u Njujorka, a ja koja sam uvek bila protivnik emigracije, sada više ne znam šta zapravo ne volim u Srbiji. Ipak, mislim da sada nigde drugo ne bih mogla da živim baš zbog prijateljstava koja me vežu za ovo podneblje jer bi me to strašno osiromašilo. Inspiriše me istorija moje zemlje. I dalje, bez obzira na sve ružno što se dešava, vi možete u ponoć da pozvonite kod komšije da tražite malo šećera ili šolju ulja. Ta vrsta bliskosti postoji uprkos moru ljubomore, zlobe i pakosti.
Spremna za čitanje
I Lu Salome, žena koja je obeležila živote tako izuzetnih muškaraca kao što su bili Niče, Pol Re i Rilke, bila je primer iskonske fatalnosti. Posvetili ste joj poslednju kolekciju koja je bila vizuelno-scensko-muzički, pa i literarni događaj. Vojin Ćetković je čitao odlomke iz romana koji je o vama napisao Vanja Čobanov. Bilo je tu i tanga i vrhunske klasične muzike.
Tango sam uvela u prezentaciju kolekcije zbog određenih momenata u knjizi gde je pisac pravio paralelu između njenog i mog shvatanja života. Kada sam se prvi put srela sa Vojinom Ćetkovićem rekao mi je da je svojevremeno igrao o predstavi o Lu Salome. Intuicija me je sve vreme vodila u dobrom pravcu, ali da nije bilo knjige, ne verujem da bih toliko duboko prišla njenom liku. Liku koji je nezamisliv bez tanga čija je suština strast. Tematske kolekcije su beg od prosečnosti. Kada sam shvatila da u Srbiji ne mogu da se bavim modom na onaj način na koji sam želela, posvetila sam se svom zadovoljstvu.
Kad sam rekla Mileni koliko sam knjiga pročitala da bi uradila ovu kolekciju, pitala me je da li mi je stvarno sve to trebalo. Možda nije trebalo, ali bilo je fascinantno. Potraga za formom, bojom, muzikom koja odgovara karakteru Lu Salome bila je izuzetna avantura. Ima taj deo u knjizi koji je Vojin pročitao da su metalne nitne na njenoj haljini zapravo suze koje je Niče prolio za Lu i boginje od kojih je oboleo. Možda će zvučati pretenciozno, ali Džon Galijano radi takve stvari, on jeste trenutno završio tako kako jeste zbog svog ludila, ali je stvarno veliki. Zatim Aleksandar Mekvin, Vivijen Vestvud. Sve ostalo je komercijala.
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
