Da li poslodavci danas očekuju previše ili se kandidati jednostavno ne trude dovoljno? Koliko se traženje posla do sada promenilo?
Sve uvek zavisi od toga iz kog ugla se posmatra, ali rekla bih da se situacija na tržištu rada zaista menja sve većom brzinom u odnosu na ranije godine i da treba da se dese promene na obe strane.
Poslodavci svoj celokupan pristup treba više da prilagode kandidatu i da uče o njemu i slušaju njegove potrebe. Kako? Isto kao što što slušaju svoje kupce i uvažavaju njihove potrebe kada planiraju i lansiraju svoje proizvode. Kandidati su jednako bitni za opstanak firme kao i kupci njihovih proizvoda – nema proizvodnje niti profita bez privlačenja i zadržavanja dobrih ljudi. Zaista me je oduševio govor jednog CEO-a na HR konferenciji koju sam nedavno posetila, koji je rekao da njegov izvršni odbor priča 50% o brojkama, a 50% o ljudima. Sa druge strane, kandidati ne treba da se razočaraju ako više puta konkurišu i ne prolaze kod poslodavaca, nego treba da analiziraju svoje slabije strane i da se bolje pripreme za svaki sledeći put. Oduševila me je jedna poznanica koja mi je rekla da već treći put nije prošla kod jednog poslodavca i da će pozvati HR-a i tražiti povratne informacije kako bi znala na čemu treba da radi, i to je pravi pristup!
Kako izgleda vaš radni dan? Koji njegov deo vam je najzanimljiviji?
Moj radni dan je uglavnom ispunjen sastancima sa kolegama, na kojima dogovaramo strategije i pravimo planove za razvoj ljudi i posla. Uživam u građenju ljudi i sistema, pa volim kada čujem da sam nekoga inspirisala ili da smo napravili pomak u uspostavljanju nekih novih stvari u prodaji ili celokupnim Poslovima. Posebno me raduju usluge koje razvijamo za poslodavce, drago mi je što smo u poslednjih pola godine uspeli da značajno proširimo paletu usluga i zaista zaokružujemo sve potrebe za efikasnim procesom selekcije sa jedne strane, kao i alatima za brendiranje u funkciji privlačenja i zadržavanja dobrih ljudi, sa druge strane.
Da li je danas teško biti poslovna žena? Kako ste uskladili radno i slobodno vreme i uspevate li zaista u tome?
Mislim da je izazovno i uzbudljivo, a naročito sada kada to posmatram i iz ugla majke skoro pa dvogodišnje ćerkice (smeh). Pogotovo ako u želji da budemo posvećena poslovna žena i posvećena majka, sami sebi stvaramo pritisak, gajimo osećaj krivice ako ne provodimo dovoljno vremena sa detetom ili nemamo razumevanje od poslodavca.
Lično mi je najteže da ne stvaram sebi osećaj krivice ukoliko ne uspem u svemu što sam zamislila da uradim sa svojom ćerkicom i tu često sebi ponavljam reči mog kouča: nije bitan kvantitet, nego kvalitet provedenog vremena (smeh). Imam sreću da radim u kompaniji koja zaista ima razumevanja za roditelje, naročito majke i njihove potrebe. U Infostudu imamo i program psihološke podrške za sve zaposlene, a taj isti program mogu da koriste majke kada se vrate sa porodiljskog ukoliko im treba da pomire poslovno i privatno. Meni konkretno je to dosta pomoglo. Mogu da kažem da sam do nedavno bila zadovoljna kako sam uskladila poslovno i privatno, međutim ova godina će biti izazovna za našu porodicu zbog povećanih poslovnih obaveza mog supruga, stoga ću morati iznova da se dobro organizujem, a samim tim i izborim za svoje momente (smeh).
Šta volite da radite za svoju dušu?
To zavisi od toga da li mi je potrebno kvalitetno vreme sama sa sobom ili mi je potrebna akcija (smeh). U prvom slučaju, volim da ustanem ranije i na miru uživam u ispijanju prve jutarnje kafice i druženju sa svojim mislima, jer kad ustane moja ćerkica mir odleprša (smeh). Volim da idem na masažu i da šetam. To me opušta. Dok sam bila na porodiljskom uživala sam u pisanju bloga, u pitanju je stranica na Instagramu @mamin_trenutak, aktivna je pa ko želi može da zaviri (smeh). Ukoliko mi je potrebno da budem aktivna, volim da plešem, idem u pozorište, bioskop i uživam po kafićima sa drugaricama. Moram da priznam da mi malo fale koncerti u Subotici, pa čekam 22. maj i koncert Andre Rieu-a u Beogradu.
Da li ste fan knjiga ili filmova? Koji naslovi su vaša preporuka za mirno nedeljno popodne?
I jednog i drugog. Što se tiče filmova, nedavno sam gledala film “Zelena knjiga” (The Green Book) koji je ostavio dubok utisak na mene jer je reč o toploj ljudskoj priči o prijateljstvu, ali koja govori i o ozbiljnim problemima od kojih su mnogi nažalost još uvek prisutni kao u doba kada se priča filma odvija (rasizam u Americi polovinom XX veka). Takođe bih preproručila i film “Dumplin”, koji je topla i duhovita priča koja prikazuje kompleksnost odnosa između majke i ćerke, onaj spoj kada vam idu suze i od smeha i od dirljivosti. Film je prava poslastica i za ljubitelje muzike jer se u njemu pevaju pesme Dolly Parton.
S druge strane, pristalica sam ideje da je nekad druženje s knjigom idealan način da se provede nedeljno popodne. Od srca preporučujem naslov “Čovek po imenu Uve” švedskog pisca Fredrika Bakmana, koji o samoći i čovekovoj težnji da nekome bude potreban piše sa dosta humora ali i sete.
Fotografije: WANNABE MEDIA, Marija Zindović
Ivana
