Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala…? Nije mala! Velika je, i to je pokazala ovog vikenda. Sportisti su još jednom proslavili njeno ime, zastavu i grb na najbolji mogući način! Euforija je počela u petak, a završila se u nedelju.
Novak Đoković je trijumfovao u Melburnu, treći put u karijeri osvojio je Australian Open posle maratonskog, šestočasovnog dvoboja sa Rafaelom Nadalom (Rafael Nadal). Posle tog meča pitao sam se od čega su ti momci i da li su uopšte sa ove planete. Bilo je 3:2 za najboljeg svetskog tenisera, a posle meča su i jedan i drugi jedva stajali i pričali.
Srpski teniski maratonac - Novak Đoković, po treći put šampion Australian Opena
Vaterpolisti su nas, nedugo posle toga, bacili u trans pobedom nad Crnom Gorom i valjano zagrejali pred rukometno finale u “Areni”. Uspeli su da se, sa 9:8, “osvete” komšijama za poraz u drugoj fazi takmičenja (ta pobeda protiv nas je reprezentaciju Crne Gore u stvari i dovela dovde). Evropski šampioni po drugi put! Svaki igrač naše reprezentacije pevao je “Bože pravde”, a nedugo zatim igrali su uz najbolji holandski izvozni proizvod – trens muziku. Raspoloženje je bilo sjajno, a srce prepuno!
Vaterpolisti su na dobrom putu da nas razmaze - evropski šampioni 2012. godine
Nažalost, izabranici Veselina Vukovića nisu osvojili zlatnu medalju i postali prvaci Evrope poput kolega iz bazena, međutim, naterali su me da osetim možda najviše ponosa do sada, a verujem i sve vas. Tokom celog prvenstva borili su se i izgarali, ali nestalo je snage u finalu, i Danci su, predvođeni sjajnim Mikelom Hansenom (Mikkel Hansen), po drugi put postali šampioni “starog kontinenta”. Na kraju je rezultat bio 21:19, ali nije da nismo imali šanse, bili smo na korak od sna. Svakako smo jako daleko od dna, gde je srpski rukomet bio više od decenije. Sada je opet tamo gde i pripada – u samom vrhu. Još će ovi momci žariti i paliti Evropom i svetom, nije ovo njihova konačna reč. Momir Ilić izabran je za najboljeg igrača šampionata, a Darko Stanić za najboljeg golmana. Kako onda da ne budemo ponosni? Na dodelu medalja izašli su sa šajkačama na glavi, a ovacije se dugo nisu stišavale. Beograd je još jednom bio sjajan domaćin, i to je samo “šlag na torti”.
Srebro sija kao zlato - srpski reprezentativci pokazali su da nismo nestali sa rukometne mape
Ova godina je počela neverovatno i nadamo se da će teći i završiti se još neverovatnije, barem što se srpskog sporta tiče. Ako doživimo i taj dugo najavljivani smak sveta, bar će poslednja godina biti obojena crveno-plavo-belom bojom i biti ispraćena uz taktove i reči naše himne. Šalu na stranu, u celoj ovoj situaciji koja nas okružuje ima poneka svetla tačka koja nas natera da zaboravimo na sve i okusimo sreću. Pevaj, Srbijo, imaš razloga za to!
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
