Kad najzad IZGUBIŠ iluzije o ljubavi

Izbor između realnosti i iluzije

Kad smo obuzeti iluzijama, nemamo nikakav izbor. Na kraju uvek budemo razočarani, osećamo se izdano, neshvaćeno, besmisleno i uvek nam se događa ista stvar. Kad poznajemo realnost, onda biramo. Možemo svesno da odaberemo iluziju, da se u njoj odmorimo, da se isključimo iz realnosti, da od svojih romantičnih zamisli napravimo sklonište za dušu, u koje ćemo se povlačiti kad nam je potrebno da sebi priredimo takav tretman. To nije laganje sebe, to je priprema lekovite kupke, u kojoj ćemo odbaciti misli, strahove, očekivanja i predati se onom delu sebe koji je sposoban da uzleti i mašta, da se odvoji od telesne, mentalne i emotivne sputanosti i da se zatim osvežen, vrati u banalnu i praktičnu realnost, noseći sa sobom svetlost koja sve oplemenjuje. Shvatajući i praktikujući ovaj izbor, učimo da postojimo sada i ovde, kao i da izmeštamo svoje sada i ovde i da postojimo tamo gde se najbolje osećamo, svaki put kad možemo sebi da priuštimo taj luksuz. Učimo da cenimo trenutke sreće i da ne zavaravamo sebe da možemo da osvojimo trajnu sreću, koja će zauvek ostati nepomućena. Takođe, učimo da ne dozvolimo da nam bilo šta pomuti trenutke sreće, jer znamo da odvajamo stvari i da ih spajamo snagom svog prisustva u realnosti. Ako stalno boravimo u iluziji, stalno ćemo biti nesrećni, jer tamo nemamo moć jedinstva suprotnosti, integracije apsurda i paradoksa, dubokog doživljaja smisla i široke percepcije besmisla.

Treba da cenimo dar gubitka iluzija. Jer nećemo ništa izgubiti, a dobićemo mogućnost izbora.