O haljinama Mihano Momosa imala sam prilike da pišem već nekoliko puta. Čak sam nedavno, iz prvog reda, na Beogradskoj nedelji mode pratila reviju nove kolekcije – opčinjeno sam posmatrala ženstvene kreacije koje su promicale ispred mene. Ipak, ovog sunčanog, novembarskog, nedeljnog popodneva bila sam posebno srećna. Išla sam da vidim gde haljine Mihano Momosa žive!
Kako sam zakoračila u studio Mihaila Anušića, dizajnera koji stoji iza ovog mladog brenda, a nakon razmenjenih nekoliko neobaveznih rečenica, kockice su polako počele da se slažu. Sve te bajkovite haljine, ali i minimalistički (mada ne u strogom maniru) uređen enterijer koji je dizajner sam osmislio – su naprosto on. U skladu su sa njegovim ružičastim pogledom na svet i verno oslikavaju njegovu sveprisutnu vedru i optimističnu stranu.
Studio je divan i svetao. Bela boja dominira prostorom, a monotonija je izbegnuta zahvaljujući fotelji u zanimljivoj tirkiznoj nijansi i pastelnim haljinama na vešalicama. Svaki detalj je pažljivo i znalački odabran – figure u obliku sove, dekorativni kavezi za ptice i veliki kristalni luster pokazatelji su da dizajner i te kako prati trendove i kada je uređenje enterijera u pitanju. “U stanju sam da unapred veoma slikovito zamislim rezultat svog rada. Kako kada je dizajniranje haljina u pitanju, tako i kada se radi o uređenju radnog ili životnog prostora. Ovaj prostor sam do detalja osmislio još onda kada u njemu nije bilo apsolutno ničega”, objašnjava. Ne napominjem mu da je studio moja verzija savršene kućice za lutke. Udobno se smeštam na belu sofu sa jastučićima ukrašenim kristalima i ćaskanje o modi i dizajnu, kao poslu kojim se bavi, može da počne.
“Moda me je oduvek interesovala. Još kao klinac dosta sam eksperimentisao sa svojim odevanjem. Uvek sam imao ideju kako da doradim odeću koju nosim, pa sam, uz pomoć tetke, stalno nešto došivao, kačio, izbeljivao…” Na samom početku karijere, dizajn ga nije previše privlačio. Mnogo interesantnijim je smatrao posao stiliste kojim je počeo da se bavi. Ipak, kako kaže, prave stvari su mu se desile u pravo vreme, te je završio u dizajnerskim vodama. A sve je počelo od jedne haljine… “Moja najbolja drugarica želela je da joj dizajniram haljinu za sestrino venčanje. Ideja je bila da joj kreiram haljinu od perja, a kako smo imali poteškoća sa nabavkom materijala, izradu haljine pratilo je mnoštvo anegdota. I pored toga, nisam odustao od svoje prvobitne zamisli, a rezultat zalaganja bila je haljina o kojoj su svi pričali!” Tada je shvatio da bi poziv dizajnera mogao biti njegov poziv.
“Pre samo par godina nisam znao čime ću da se bavim u životu. Verovatno nisam ni svestan koliko sam srećan jer u ovoj zemlji radim ono što volim i ono što me u potpunosti ispunjava. Veoma sam neskroman kada je posao u pitanju, ali shvatam koliki mi se uspeh desio za veoma kratko vreme. Već nakon prve revije!” Pitam ga o izazovima sa kojima se susreće s obzirom na činjenicu da je dizajner u Srbiji. “Po prirodi sam optimista. I ne znam da li je do sreće ili zasluga, ali nemam nijedan razlog da budem nezadovoljan. Sve haljine iz tri kolekcije koje sam do sada uradio su prodate. Iako im cena nije mala! Ipak, haljine nisu za svaki dan, pa žene žele da sebi priušte nešto posebno za specijalne prilike.” Kaže i da nema uzore u poslu, mada ne krije da voli kreacije sa potpisom Lanvin i Vera Wang.
Mihailo nema formalno obrazovanje iz oblasti modnog dizajna, ali smatra da je ono izuzetno bitno. “Nemam problem sa tim što nisam završio neki fakultet za dizajn. Mlad sam, još uvek mnogo učim i dokazujem se. Ipak, najbolje je kada se objedine teorija i praksa!” Otkriva mi da planira da upiše master studije na nekoj prestižnoj modnoj školi u inostranstvu. “U Londonu ili Parizu. Mada, London je više u nekom street style fazonu, a ja volim haute couture, čiji je dom svakako Pariz. Uvek želim najbolje! A najbolje mnogo košta”, kroz smeh objašnjava.
Nijedan komad koji je dizajnirao ne može da izdvoji kao omiljeni, ali posebno mesto u njegovom srcu imaju kreacije sa printom iz kolekcije “Love” za proleće/leto 2013, jer je na printu fotografija njegovih roditelja iz 1974. godine. “Zvuči kao kliše, ali ljubav mi je večita inspiracija. Smatram da ništa nije vredno ukoliko nemaš ljubav.” Osim u ljubavi, inspiraciju nalazi u svemu lepom, ali ne postoji nijedan vid umetnosti, nijedna ličnost (osim njegove majke), mesto ili stvar koje može okarakterisati kao izvor inspiracije. Utisci, sećanja i osećanja ono su što ga pokreće i od čega nastaje svaka nova kolekcija. Kada dizajnira, on na umu ima ženu koja je kao princeza iz bajke – nežna i prelepa. Ženu koja je stub porodice, koja je savršena sestra, majka i supruga.
Kako su njegove kolekcije komercijalne, prilagođava se tržištu – trendu, tendencijama i sredini. Ceni rad svojih kolega koji prave modu više za pistu, a manje za ulicu, ali on želi da dizajnira haljine koje će se dopasti i koje će se nositi. Ipak, nikada ne pravi kompromise kada dizajnira. Ne počinje da radi dok ne nabavi materijale kakve je zamislio, niti prilagođava modele radikalnim zahtevima klijentele. Uvek ima jasnu viziju. Svaku haljinu prvo odsanja. Zato se mnogo ni ne konsultuje sa bliskim ljudima kada je posao u pitanju – veruje svom osećaju. Pitam ga i da li postoji pritisak usled očekivanja modne javnosti da svaki put prikaže nešto novo i drugačije. “Svakako da pritisak postoji, ali ne opterećujem se previše time. Ja sam to što jesam, ja sam moje kreacije i ne mogu biti nešto drugo. Znam da napredujem i postepeno se menjam, ali kada dizajniram, osnovna ideja su mi princeze i to će uvek tako ostati.”
Proces stvaranja jedne kolekcije traje oko pola godine. I mada ne provodi previše vremena u studiju, niti ima određeno radno vreme, nikada ne radi stvari u “pet do dvanaest”. “Poslednji put kada sam otišao da se dogovorim u vezi sa revijom na Beogradskoj nedelji mode, organizatori su me bukvalno poslali kući, jer do tada nisu odredili ni kada će se nedelja mode održati! Volim da sve uradim na vreme. Ne volim tenziju.”
Mihailo objašnjava i kako od početka do kraja, osim samog šivenja, sve radi sam – crta, bira materijale, osmišljava katalog, promociju, itd. “Zanimljivo je da prvo tražim materijale, a najbolji i najkvalitetniji se mogu pronaći u Italiji. Za kreacije koristim gotove materijale, ali i one koji se naknadno dorađuju. Koristim čipku, til, svilu, pliš… Kada su boje u pitanju, nikada ne pratim trend i vodim se isključivo sopstvenim osećajem. Volim nežne, pastelne boje i mislim da nikada ne bih dizajnirao, na primer, crnu odeću.” Tek nakon uspešne nabavke materijala, sledi crtanje. Nacrtano se zatim iskroji, a sve haljine se rade ručno, na modelu. Iako sam ne šije, pomno prati izradu haljina, jer želi da do kraja sve bude savršeno urađeno.
Modna revija je momenat kada rezultat višemesečnog intenzivnog rada ugleda svetlost dana i prepusti se sudu posmatrača. Zanima me i da li i pre nego što čuje mišljenje publike i kritike zna da je kolekcija dobra. “Uvek”, samouvereno odgovara. “Mnogo ulažem u svoje kolekcije i znam da je svaka najbolje što sam u tom trenutku mogao.” O načinu plasmana modela, dizajner kaže: “Volim što imam svoj studio. Iako obožavam pojedine domaće concept radnje, ne razmišljam o saradnji sa nekom. Voleo bih da svoj proizvod plasiram kroz neki concept store, ali u inostranstvu – Parizu ili Milanu.”
Razgovaramo i o velikom značaju promocije putem interneta i društvenih mreža, na kojima je Mihailo izuzetno aktivan. Ipak, smatra da promocija nije kompletna bez dobrog, papirnatog kataloga, pa nas je tako sve oduševio predivnim lookbook-om snimanim na ulicama Njujorka, a sa savršenom Đurđom Stojiljković u glavnoj ulozi. “Đurđu sam sanjao oduvek! Da sam imao mogućnost da radim sa bilo kojim top-modelom, ja bih opet, pre svih, Đurđu izabrao. A Njujork… Pa, Njujork može da isprati svaku modnu priču! Super je moderan i u odličnom je kontrastu sa mojim nežnim haljinama.” I pored toga što je poznat po sjajnim reklamnim kampanjama, dizajneru je najveći kompliment kada mu neko kaže da su haljine lepše uživo nego na fotografijama. Zapravo, to je prva stvar koju me je pitao dok sam se ushićeno muvala oko haljina pre samog intervjua. I da, zaista… Još su lepše uživo!
Reč po reč, i intervju privodimo kraju. Zbogom, divne haljine! Na kraju se ipak setim da ga pitam još jednu stvar: “Tvoji ciljevi na početku? A tvoji ciljevi sada?” Nasmejao se. “Još kao mali želeo sam da osvojim svet… I dalje želim isto!” Pozdravljam se sa Mihailom i odlazim u uverenju da će ono što je naumio i da ostvari – barem kada je modni svet u pitanju. A sve mi, princeze, od srca mu to i želimo!
Fotografije: Nemanja Dimitrić – 021 Street Style, Nemanja Dimitric Photography
Milica Rančić nije stručnjak po pitanju mode. Ali je pasionirani zaljubljenik u istu! Pa, iako je u realnom životu inženjer, ona sanja o big deal poslu u modnoj industriji u… Njujorku, Parizu, Londonu, Milanu? Svejedno! Sklona je neosnovanom optimizmu. Kreativac, emotivac. U slobodno vreme ima punu tastaturu posla i glavu ideja, te ponešto žvrljne o cipelama, modnim časopisima, putovanjima i drugim lifestyle poslasticama na svom blogu Tulips and Lipsticks.