Ponekad mi se čini da bi trebalo da brinem sama o sebi, kao da sam sama sebi roditelj – ali onaj dobar roditelj koji poteze pravi sa razumevanjem. Kada sam u stresu zbog posla, svesna sam da mi zapravo neće pomoći izlazak sa koleginicama na prvu, drugu ili šestu cigaretu uz treću kafu – već je ono što mi je potrebno da posložim u glavi zašto sam uznemirena, i pokušam da nađem rešenje problema. Možda mi je potreban i dan odmora, i to je u redu. Ali nije mi potrebno deset dana odmora, jer drama sigurno nije tolika. I zato neću okolo “kukati” i tražiti načine koji će samo površno prikriti problem, već ću stisnuti zube, zagrliti sebe i kazati “hajmo, možemo mi to!”. Daću sebi podršku koja mi je potrebna, ali neću bespomoćno tragati za “kolač u tiganju, nemoguće” magičnim i lažnim brzim rešenjima, već ću tražiti prave odgovore. I time ću pokazati da sebe zaista volim, čak i onda kada mi je teško.
U suštini, važno je da sebe dobro razumete, odnosno da se posvetite razumevanju sebe, jer ni ono neće doći preko noći. Tek kada dobro poznajete sebe i svoje iskrene potrebe, znaćete i da brinete o njima. Ovako, kada “bauljate po mraku” sopstvenih misli, sve vam se može učiniti kao svetlo. Svaka aktivnost koja će vam doneti makar mali i trenutni nalet endorfina čini vam se kao prava stvar, a to sigurno nije istina. Mislite da ugađanjem prolaznim željama i trenutnim promenama raspoloženja činite za sebe dobru stvar, ali ne činite. Dakle, iskulirajte malo. Nemojte svako veče završavati sa nekoliko čaša vina. I ne, nema potrebe za još jednim parom cipela. Provedite veče u tišini i miru, pa skontajte šta vam duša zapravo traži. E tek onda, krenite u akciju.
Naslovna fotografija: instagram.com/thenoisetier
Jovana
