Nemoj da bežiš od preispitivanja
To je svakako bolji i konstruktivniji koncept, nego to da se prosto uvrediš ili izjaviš kako ti sigurno svi zavide i mrze te zbog tvog uspeha ili neke tvoje posebnosti. Ako te neka osuda ili kritika pogodila, preispitaj se. To je jedan vrlo zdrav postupak, koji ti pomaže da bolje poznaješ i razumeš sebe. Možda negde stvarno radiš nešto vrlo pogrešno, čega nisi svesna, pa je ovo prilika da to osvestiš. A možda posle temeljnog preispitivanja zaključiš da bi opet sve uradila na isti način i da bi ponovila sve svoje “pogrešne” izbore, šta god ko mislio o tome. Na taj način ponovo biraš sebe i utvrđuješn svoje samopouzdanje i samopoštovanje, koji treba da budu i ostanu nezavisni od bilo čije osude.
Razmisli o onome ko te osuđuje
Da bi razumela zašto te neko ne razume, čak i ako je u pitanju bliska osoba za koju očekuješ da će te razumeti, potrebno je da razmisliš o njenoj poziciji, o njenoj autentičnosti, o stepenu ispunjenosti i ostvarenosti koji je ta osoba postigla u svom životu, o njenim motivima, vrednostima, slabostima. U tom naporu da postigneš empatiju i razumevanje za nekog ko tebi nudi upravo suprotno, otkrićeš neminovno i sigurno jednu važnu istinu – ko je zadovoljan sobom, u miru sa svojim izborima i sa onim što jeste, nema nikakvu potrebu da nekog napada, hejtuje, osuđuje. Osuda je odbrambeni potez nekog ko se oseća ugroženo. A dobićeš potrvrdu kad postaviš otvoreno i direktno pitanje “zašto se osećaš ugroženo?” Odgovor će biti momentalna negacija. Ali hejter ne zna da se oseća ugroženo, inače bi drugačije reagovao.
