Izaberi pravo mesto i vreme
To je jedna mala stvar na koju možeš da utičeš – da obezbediš vreme i prostor u kome ćete se oboje osećati bezbedno, gde vas neće niko prekidati i nećete morati da žurite. Jedan dobar predlog je šetnja – lakše je razgovarati sa nekim ko hoda pored tebe, umesto da sedi preko puta, sučelice. Ne moraš da izbegavaš pogled, ili da previše učitavaš sa njegovog izraza lica, niti da se trudiš da kontrolišeš svoj izraz lica. U ovoj poziciji, praktično i simbolički ste jedno uz drugo, manje ste izloženi i manje ranjivi. Imate više vremena da reagujete, a nervozu možete kanalisati kroz kretanje. Takođe, možete inicirati ozbiljan razgovor u atmosferi u kojoj ste oboje opušteni, posle dobre večere, nežnosti i intimnosti, kada niste napeti i kada ste oboje raspoloženiji da budete velikodušni jedno prema drugom. Kada si opuštena i osećaš se bezbedno, naći ćeš i smiren i nežan način da izneseš svoju istinu.
Ne napadaj
Cilj je da vodiš efikasan težak razgovor, da zajedno sa partnerom dođeš do razumevanja, da pronađete neke konstruktivne predloge i razmotrite ih, da dođete do rešenja. Nije ti cilj da se on oseća loše, da ga postidiš, natovariš mu osećanje krivice i nateraš ga da se ponaša pokajnički (osim ako jeste, a tada je to manipulacija, a ne razgovor koji rešava probleme). Ako želiš da razgovaraš sa svojim partnerom o stvarima koje se ponavljaju, jer su to očigledno za njega problemi koje ne uspeva da prevaziđe u vašoj vezi, jer ga trigeruju stvari koje su tebi uobičajene i deo su tvoje prirode, nećeš mu reći “dokle ćeš da teraš sa ovim glupostima”, nego ćeš mu reći da ti je jasno da se muči i da bi volela da ga razumeš i pomogneš mu na svaki način. Izrazi kako se osećaš povodom stvari oko kojih se on muči, jer na taj način govoriš o sebi, a ne o njemu – umesto da kritikuješ njegovo ponašanje, govoriš o tome kako se ti osećaš. Ne napadaš ga.
Slušaj
Ovo je veoma važno. Moraš biti vrlo oprezna, da bi stvarno čula ono što govori osoba sa kojom razgovaraš. Ne zato što ćeš dobiti neke dragocene informacije, već ćeš, pokazujući da obraćaš pažnju, da si sto posto uključena, verovatno dobiti željeni ishod, odnosno, uspešno ćeš se zauzeti za sebe. Da bi sagovornik znao da ga slušaš, pokušaj da pružaš fidbek – to se zove reflektivno slušanje. Mnogima je to teško, ali zaista uspeva. Kad nešto kaže, reci “razumem”, “slušam te”, “shvatam da ti je teško”. To je podsticaj koji mu omogućava da oseti tvoje učešće i empatiju, da dobije potvrdu da je uvažen i shvaćen.
Budi samouverena
Možda se brineš da će razgovor koji nameravaš da povedeš biti kraj sveta, ali bez obzira na sve, biće sve u redu. Zapitaj se, šta je nagore što može da se dogodi? Ne u tom razgovoru, nego šta je najgore za tebe. Pa, to se neće dogoditi, tako da je sve drugo što će se dogoditi sigurno bolje od onog najgoreg, što ne bi mogla da preživiš. Pristupi sa ljubavlju i razumevanjem, bez garda i rešena da tražiš ono što ti je potrebno. Biće sve u redu.
Naslovna fotografija: instagram.com/
Brankica Milošević
