Svakodnevno se borimo sa svojim strahovima, manjim ili većim. Možda razmišljamo o promeni karijere, o izražavanju svojih osećanja, o prekidu nekog odnosa, o tome kako da se založimo za ono što je ispravno, kada vidimo nepravdu. I dok razmišljamo o rizicima koje bismo morali da preduzmemo u tim slučajevima, glasić u našoj glavi govori nam da nema svrhe, da se ionako ništa neće promeniti, da ćemo rizikovanjem izgubiti ovo što imamo, a da nećemo uspeti da izgradimo bolje. Strahovi su vrlo razgovetni i vrlo ubedljivi, lako je poverovati im. I izgubiti hrabrost koja se na trenutak pojavila. Postavlja se pitanje – kako živeti odvažnije?
Bilo da to nazivate strahom, anksioznošću, stresom, neprijatnošću, životnim izazovima – ciklus se odvija uglavnom na isti način. Imate želju za promenom, ali strah od rizika i mogućih posledica na kraju pobeđuje i ostajete nezadovoljni, praveći kompromise. Ali, hrabrost koja vas obično napušta, možete zadržati, izgraditi, kultivisati uvesti u dnevnu praksu. Hrabrost može postati navika.
View this post on Instagram
Obično o navikama razmišljamo kao o radnjama, poput jutarnje rutine, ili vežbanja. Ali, navike se, takođe, sastoje od naših odgovora na različte emocije. Za mnoge, reakcije zasnovane na strahu su uobičajen odgovor na krizne situacije i nevolje, jer mozak teži da se na najefikasniji način oslobodi stresa, kada ga osetimo. To znači da se oslanjamo na rešenja koja su u našem iskustvu delotvorna, jer pružaju kratkoročno oslobađanje od stresa – poput odlaganja, kao odgovora na osećanje sumnje u sebe, ili perfekcionizma, koji nas sabotira kroz sagorevanje. Mozak voli predvidljivost i spreman je da vas „nagradi“ za odabir poznatih odgovora i rutina. Dakle, ako odustanete od svoje težnje i umesto toga odaberete da napravite kompromis, osećaćete se bezbedno i bićete „nagrađeni“ osećanjem opuštanja. Kako da upravljate strahom i da radite sa njim, a ne protiv njega?
Kako živeti odvažnije?
Pristupite telu
Strah se manifestuje telesno, kao mučnina u stomaku, osećanje teskobe od koga nam se uzlupa srce, mutnog osećanja nelagodnosti u čitavom telu. Kada telo uđe u režim straha, potrebno je da prepoznamo znake i radimo sa onim na šta nam ti znaci ukazuju. Zato pristup telu može pomoći. Korišćenje tehnika disanja, ili skeniranje tela – prakse zasnovane na meditaciji – pomaže da se prilagodimo senzacijama, bez pokušaja da ih menjamo ili osuđujemo. Na ovaj način možemo direktno pristupiti strahu, bez odbacivanja i bez uvučenosti u njegove obrasce. Tako možemo da identifikujemo izvor straha i da ga istražimo. Ako su vam prakse svesnosti strane i neprihvatljive, pokušajte sa plesom, trčanjem, jogom, planinarenjem, seksom. Samo povećanje vašeg uživanja i prihvatanja tela, može vam pomoći da čujete kada vam ono govori da nešto nije u redu.
Pročitajte i ovo: Umeće življenja koje su savladali oni koji umeju da zaštite sebe
Slušajte bez zaključivanja
Kada se zaglavite u strahu, obično se javlja unutrašnji kritičar, koji vas stalno hrani dezinformacijama o vašim sposobnostima i govori vam da ste osuđeni na neuspeh. Toliko ste navikli na taj glas da ga niste ni svesni. Ili, ako ste svesni, pokušavate da ga ignorišete, ili da radite tako dobro da unutrašnjem kritičaru oduzmete materijal za kritikovanje, ili mu se direktno konfrontirate, govoreći sebi „neću da te slušam, umukni, ostavi me na miru“. Iako ove strategije mogu pružiti privremeno olakšanje, one zapravo ne teraju kritičara da ode. Umesto toga, potrebno je da čujemo taj glas kao deo sebe koji pokušava da nam privuče pažnju i da naučimo da ga čujemo – bez obaveze da ga poslušamo.
View this post on Instagram
Saslušajte unutrašnjeg kritičara bez zaključivanja i komentara, bez ignorisanja, ili prihvatanja onog što govori. To je zauzimanje neutralne pozicije iz koje možete da učite, da locirate kritičara, shvatite odakle dolazi i kakvu ulogu ima. Možete dobiti korisne informacije o svom unutrašnjem životu, bez prepuštanja.
Preformulišite ograničavajuće narative
Ljudi pronalaze smisao u svojim iskustvima, pričajući sebi priče o tome kako svet funkcioniše. Ali, te priče možda nisu tačne. One su samo prizma kroz koju posmatrate stvarnost, koja iskrivljuje značenje i svrhu vaših iskustava. Vaši narativi imaju veze sa tim kako vidite sebe kao žrtvu ili nekog ko preživljava, a svet oko sebe kao opasnost, ili priliku da razvijete svoje kapacitete. Kao nekog ko je hrabar ili ko nije dovoljno hrabar. Svako ima unutrašnje iskustvo koje mu služi da se orijentiše u svetu i svako ima određenu priču. Ali, pojedine priče su korisnije od drugih. Verovatno ste sreli ljude koji govore da su svi sebični i gledaju samo svoje interese i pošto svet vide kroz tu prizmu, sumnjičavi su prema motivima ljudi oko sebe, skloni da svuda vide nepravdu i imaju stav da moraju da se čuvaju, što im nije baš od pomoći.
Ograničavajuće narative možete preformulisati kroz različite tehnike, kao što gledanje na tešku situaciju iz tuđe perspektive, onako kako bi to uradio neko drugi, neko potpuno neutralan, ili pak, blizak prijatelj. Te vežba vam mogu pomoći da se bolje nosite sa stresom koji donose strah i anksioznost.
Pročitajte i ovo: Stvari koje su potrebne svakoj odrasloj osobi
Sticanje persepektive o negativnim događajima
Napravite korak unazad i analizirajte svoja osećanja bez mnogo razmišljanja – preoblikovanje se odnosi na regulisanje emocija i ono ne mora biti apsolutno optimistično i u suprotnosti sa negativnim događajem. Na primer, umesto da kažete „ne mogu“, recite „mogu da pokušam“, ili umesto „ovo je nemoguće za mene“ „mogu da usporim, da idem korak po korak i da vidim kako ću proći kroz ovo“. Ovaj proces preoblikovanja, koji uključuje pozitivan razgovor sa sobom, pomaže da povećate osećaj sposobnosti i unesete optimizam koji realno možete prihvatiti, što dovodi do veće otpornosti i šire perspektive u odnosu na negativne životne događaje i momente.
View this post on Instagram
Stvorite zajednicu
Da biste živeli hrabro, potrebni su vam ljudi koji razmišljaju kao i vi, koji takođe pokušavaju da se ohrabre, da podignu svoju svest i prošire perspektivu. Stvaranje zajednica daje vam podršku u suočavanju sa izazovima. Ponekad vas narativi ometaju i potrebni su vam ljudi koji znaju o čemu govorite i šta vas sabotira, koji vam mogu pomoći da vidite gde ste se zaglavili, ili za šta ste zaista sposobni.
Za većinu ljudi koji menjaju svoje živote, ne postoje velike prekretnice, katastrofe koje menjaju život. Postoji rad na sebi, udruživanje sa ljudima koji takođe rade na sebi i koji čine da promene budu uverljive i stvarne. Jednostavno, lakše je proći kroz određenu promenu, kada imate podršku.
Da biste praktikovali više hrabrosti u životu, morate ispitati svoje odnose i razlikovati one koji se zasnivaju na situacionim pogodnostima (kafa sa komšijama, piće posle posla sa kolegama), od onih koji se temelje na povezivanju sa osobama koje imaju iste vrednosti (kao što je ljubaznost, ranjivost, optimizam, empatija). Odnosi zasnovani na pogodnostima nisu loši, ali oni drugi vam pružaju podršku u borbi sa stresom i nastojanju da preuzmete više rizika i pristupite hrabrije životnim promenama.
Kako sve ovo radi zajedno
Kada putem fizičkog anagažovanja pristupite telu, lakše ćete prepoznavati obrasce straha. Dok se prilagođavate svom strahu slušanjem bez zaključivanja i komentara, lakše ćete videti u čemu je ukorenjen vaš strah, a zatim ćete iskoristiti prakse kao što je preoblikovanje ograničavajućih narativa. Integrisanje više odnosa zasnovanih na dubljoj povezanosti sa istomišljenicima, pomoći će vam da primetite trenutke kada se zaglavite u starim obrascima straha i da se setite vizije zakoračivanja u rizike, sa više hrabrosti i emocionalne otpornosti.
Što više prekidate stare navike zasnovane na strahu i zamenjujete odgovore zasnovane na strahu odgovorima koji jačaju hrabrost, to više stvarate naviku hrabrosti. Ako svoj život živite hrabrije, veća je verovatnoća da ćete napraviti promene koje će dovesti do većeg ispunjenja, bilo da se radi o ličnim vezama, poslu, ili spasavanju sveta.
Naslovna fotografija: instagram.com/sofiacoleho
Brankica Milošević
