Kendo je borilačka veština nastala početkom osamnaestog veka u Japanu. Svoje korene vuče iz kendžucua (kenjutsu), drevne veštine mačevanja koja je razvijena u srednjem veku. U vremenu neprestanih ratova između velikaških kuća, majstori kendžucua – samuraji – bili su poštovani i imali su posebno mesto u japanskom društvu. U borbi sa neprijateljima koristili su metalne mačeve – katane, dok su svoje umeće usavršavali vežbajući drvenim mačevima – bokenima. Međutim, čak i ovi drveni mačevi bili su izuzetno opasni i izazivali su česte povrede vežbača.
Samuraji u Beogradu, detalj iz borbe dve kendoke
Uvođenjem u upotrebu mača za vežbanje – šinaija (shinai) napravljenog od bambusa, treninzi su postali bezbedniji, a dodavanjem zaštitne opreme za glavu, ruke i telo omogućeno je da se trening izvodi punom snagom bez bojazni od težih povreda. Tako je nastao Kendo kakvog danas poznajemo.
Miloš Jovanović, reprezentativac Srbije, na sebi ima oklop - bogu, a u ruci drži mač - šinai
Suštinu Kendo filozofije pronalazimo u samom imenu koje u prevodu znači Put mača (Ken-mač, do-put). Cilj vežbača, kendoke, jeste da postane jedno sa svojim mačem i da zamahujući istim konstantno ide napred. Prilikom mačevanja, angažuju se sve mišićne grupe, a posebno se insistira na pravilnom držanju leđa i tela. Kendo je izuzetno eksplozivan i predstavlja sjajan vid aerobnog vežbanja. Uz razvijanje fizičkih sposobnosti neophodnih za mačevanje, razvijaju se i moralne i duhovne vrednosti koje vežbači prenose u svakodnevni život. Kendoom se mogu baviti svi bez obzira na pol ili godine starosti.
Pa vi probajte da zaboravite 8. mart
U svetu postoji osam miliona vežbača, od toga, sedam miliona u Japanu. Kao deo tradicije, Kendo se izučava na japanskim univerzitetima i obavezan je predmet u obrazovanju elitnih vojnih i policijskih jedinica. U Srbiji, ovom veštinom bavi se nekoliko stotina vežbača organizovanih u desetak klubova. Ekipa Wannabe Magazine-a bila je gost Kendo kluba “Beograd”. Na treningu koji je vodio sensei Micunori Macumura (Mitsunori Matsumura), majstor Kendoa sedmi dan, imali smo prilike da se izbliza upoznamo sa Kendoom. Utisak je da je to sjajan način za vežbanje i oslobađanje od svakodnevnog stresa. Da biste počeli potrebna vam je samo pamučna majica, trenerka i dobra volja. Zaista malo naspram onoga što, od ove veštine, možete dobiti.
Sensei Macumura, trener srpske reprezentacije i profesor Kendoa na Tokijskom univerzitetu
Fotografija: Jean-Francois Nicollet
Željko Marjanović U konstantnoj potrazi za Nedođijom, večiti dečak, sanjar, optimista. Nepokolebljivo uveren da će osmeh spasiti svet.
Jean-Francois Nicollet je radio kao novinar za francuski sajt o muzici, sada je fotograf za klub američkog fudbala ”Belgrade Blue Dragons” i malo “Kragujevac Wild Boars”. Voli pivo, dobru hranu i Peg Bundy.
