Beograd je prepun mladih ljudi koji su na ovaj ili onaj način doprineli društvenoj zajednici. Ova rubrika je posvećena, za sada, ljudima iz Beograda koji su barem jednom zaslužili da dobiju medijski prostor.
Filip Ivanović je danas jedan od tih ljudi. Uradili smo blic intervju sa njim, što je sasvim dovoljno za početak. Filip je na master studijama na Fakultetu za informatiku i menadžment. Bavio se humanitarnim radom, statiranjem u raznim emisijama i serijama.
Filipe, reci nam nešto više o tvom humanitarnom radu?
Humanitarni rad – sve već što sam ti pričao. Ušao sam u projekat sa Anom Kovačević. Deca bez jednog ili oba roditelja sa Kosova učestvovala su u njemu. I ja sam odrastao samo uz oca, pa mi je ovaj pojekat nekako sentimentalno bliži. Takođe sam učestvovao u projektu “Adrenalinom protiv droge”; postojao je štand na Exit festivalu 2005. godine. I u budućnosti bih želeo i tome da se posvetim.
Filip Ivanović
Da li bi napustio Beogad i zašto?
Da, napustio bih ga iz dva razloga: prvi – jer sam avanturstički tip, probao bih druge načine života; a drugi – zbog finansija, pokušao bih da napredujem na drugim mestima i naravno, vratio bih se.
Koje su ti tri najvažnije stvari?
Porodica, prijatelji, karijera.
A ljubav?
Trenutno smatram da sam premlad za neku ozbiljniju ljubavnu priču. Nema žurbe, sve u svoje vreme.
Imaš li neki moto?
Budi ono što jesi.
Savet koji bi voleo da si dobio?
Nikada ne čekaj nikoga, guraj sam napred.
Tri sećanja koja bi oživeo?
Uglavnom su vezana za detinjstvo. Tada je sve bilo lakše i lepše, mada ni sada se ne žalim.
Bez čega/koga ne možeš?
Porodice, drugara, žena …
Koliko ti je bitno prijateljstvo?
Veoma, prijateljstvo mi daje snagu.
Kako vidiš sebe za pet godina?
Svakako uspešno, ali nemam kuglu da ti tačno kažem.
Imaš li uzore?
Iako volim da sam original, najveći uzor mi je otac, ostali su…hm…Znaš kako, kada vidiš uspešne ljude oko sebe, nekako po automatizmu počinjes da se trudiš da budeš i ti deo tih ljudi, možda čak i bolji…
Omiljena knjiga?
“Beli Očnjak” zbog pouke “U životu treba biti uporan i hrabar, treba pomagati i suprostaviti se lošim stvarima.”
Koliko veruješ ljudima?
Čovečanstvo je precenjeno… Verujem, ali nikada ne možes da veruješ 100%.
Fotografije: Tijana Kačarević
Marina Marinković je previše puta menjala svoj potpis. Stoga, zaključuje da voli promene u životu, muziku i pisanje. Na fakultetu je otkrila je da ima zlu polusestru, koju (za sada) mnogo voli. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste, to se nikad ne menja.
