Došla je tiho i ušla u legendu. Baš tako može se opisati zlatna medalja na Olimpijskim igrama u Londonu srpske takmičarke u tekvondou Milice Mandić. Sve je započeo Andrija Zlatić, a posle Ivane Maksimović, još jedna dama ispisala je stranice olimpijske istorije srpskog sporta. Nadamo se da će i vaterpolisti u današnjoj borbi za bronzu biti uspešni i da Srbiju čeka još jedna medalja.
Milica je naša junakinja dana, još jedna devojka koja pleni izgledom i očarava osmehom, kao i pogledom tim čarobim plavim očima. No, kada se bori, nemilosrdna je. Velika je čast biti sportski novinar i pisati o njenom uspehu, tako da ću jučerašnji dan pamtiti kao jedan od najlepših u životu i hvala joj za to, od srca. Uspela je da me nasmeje i rasplače istovremeno, uspela je u tome da da srpska zastava bude na najvišem mestu, da se srpska himna prvi put u istoriji čuje na Olimpijskim igrama, pokazala je da imamo najlepše devojke na svetu. Istu tu himnu je otpevala sa ponosom i onim sjajem u očima, koji imaju samo veliki ljudi i šampioni.
Dame i gospodo, ponos Srbije, Milica Mandić!
Sad malo o tome kako je Milica došla do zlata u kategoriji preko 67 kilograma. Pre svega moram da napomenem da su njen trener Dragan Jović, kome ovom prilikom takođe čestitam, sjajno analizirali protivnice i porazili ih taktikom, kao i znanjem, umećem i posvećenošću naše zlatne devojke. U prvom kolu Mandićeva je bila bolja od Samoanke Talitige Krouli (Talitiga Crawley) 16:2. Iskreno, tada sam video da je Milica bila veoma ozbiljna kada je pričala da je izuzetno spremna i da ima veliki motiv kad brani najdraže boje.
Četvrtfinale protiv odlične Meksikanke Marije Espinoze (Maria del Rosario Espinoza) bilo je malo neizvesnije, ali je na kraju Milica slavila sa 6:4 i srca nacije već su zaigrala. Usledilo je olimpijsko polufinale. Tamo je poražena Ruskinja Anastasija Barišnikova (Анастасия Барышникова) ishodom 11:3 i mislim da samo oni koje ništa na svetu ne zanima nisu verovali da Milica može do zlata. Preko četiri i po sata smo čekali borbu protiv Francuskinje An-Karolin Graf (Anne-Caroline Graffe), a čekanje se ovaj put itekako isplatilo. Posle nerešene prve runde (1:1), naša Milica je dobila drugu i treću sa 4:3 i sa ukupnih 9:7 učinila sve nas neverovatno ponosnim. Suze u njenim, mojim, ali i očima svih koji su gledali taj istorijski meč, a sve protkano neizmernom srećom i ponosom. Još jednom veliko hvala, Milice! Nadamo se da će ova medalja biti podstrek mnogoj deci da počnu da se bave ovim plemenitim borilačkim sportom.
Od ostalih srpskih sportista, naš reprezentativac u brzom hodanju Nenad Filipović u disciplini na 50 kilometara odustao je nešto posle 30. kilometra. Marko Novaković je u finalu kajaka na 500 metara bio sedmi s vremenom 37,094, a Nikolina Moldovan je u istoj disciplini osvojila treće mesto u B finalu (45,064). Čestitke i svima njima na dostojnom predstavljanju Srbije u Londonu.
Danas našeg maratonca Darka Živanovića od 10 časova očekuje trka zbog kojih su igre i nastale, a vaterpoliste utakmica za bronzu protiv Crne Gore, od 15:30. Nadamo se još kojoj medalji za oproštaj od Londona i Olimpijskih igara. Ne propustite događaje završnog dana, a sve što vas zanima možete naći na zvaničnom sajtu.
Izvor fotografija: oks.org.rs
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
