Ako juče uz utakmicu protiv Crne Gore nisam izgubio 15 godina života, ne znam kad sam… A otprilike toliko aktivno pratim vaterpolo i nikada nisam video ovako, u najmanju ruku, sramotno suđenje. Kažem to otvoreno, jer reči selektora Srbije Dejana Udovičića posle ovog meča govore više nego bilo šta što sam ja napisao ili ću napisati.
“Nikad ne komentarišem suđenje, ali ovo je sramota. Ne bismo imali zamene, a tako je bilo i u Rimu pre dve godine”, to je rečenica koja opravdava sve što sam pisao u prethodnih par dana.
Da se vratimo na meč, uz čestitke momcima koji su preživeli pravi pakao u ovoj utakmici, ko je gledao zna o čemu pričam. Pobedili smo 12:11 i to je najbitnije. Ovo je utakmica koja ostaje u sećanju za ceo život, ovo je medalja koja nije najsjajnija, ali kao da jeste. Imali su naši čak 19 isključenja, pet igrača je završilo utakmicu ranije, u odnosu na jednog crnogorskog, a crvene kartone su dobili čak i selektor Udovičić i njegov pomoćnik Dejan Stanojević!
Pravo je vreme za “Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine!”
Prvu četvrtinu dobili su “delfini” 3:2, ali u nastavku je Crna Gora kontrolisala meč, dobro koristila igrača više i povela sa 5:4. Od tada kreće ”potera” za njima i sudijama, naročito grčkim, Stavridisom. Čovek se izgubio u vremenu i prostoru, svirao sve i svašta, otprilike je to izgledalo ovako: kontra-faul, isključenje, kontra-faul, peterac i tako u krug. Povele su “ajkule” 6:4, ali naši su golovima Pijetlovića i Rađena, kojem je ovo bio prvi pogodak na Igrama, stigli do 6:6.
U trećoj četvrtini Filip Filipović je zaradio i drugo isključenje, pa je više bio van igre nego što je igrao, ali za divno čudo nije dobio treće isključenje. Promašaji naših, sudijske odluke, a Crnogorci vode 10:8. Ogromna borba u poslednjoj deonici i čak 11:8 za protivnika, ali onda čudo, ne znam kako ga nazvati, možda srpsko čudo! Stigli smo i prestigli prednost komšija, stigli sjajnim lob-udarcem Filipovića, a prestigli golom kapitena Vanje Udovičića. Tih 55 sekundi je bilo dovoljno za još par isključenja, odbranili smo se tri puta i zasluženo se našli na postolju. Ako se nešto može nazvati trilerom, dramom, pa čak i tragikomedijom, onda je to ova utakmica. Hvala Bogu i našim herojima koji su pokazali kako je Boban Nikić rekao “da imaju ogromno srce i da ne kažem šta još”. Tu i nema ništa da se doda, nego da se čestita po ko zna koji put.
Naš maratonac Darko Živanović odustao je od trke između 35. i 40. kilometra.
Gotove su još jedne Olimpijske igre, a zatvaranje je bilo spektakularno poput otvaranja, možda za nijansu manje. Iza nas su dve fantastične olimpijske nedelje, a videli smo tačno 302 događaja i podeljeno je čak 858 medalja, od čega su četiri došle u Srbiju. Osvajači su Andrija Zlatić, Ivana Maksimović, Milica Mandić i muška vaterpolo reprezentacija. Čestitamo! Nadam se da ste uživali u izveštajima sa Igara, za četiri godine su u Riju, a takođe se nadam da ću biti na licu mesta. Kao i uvek, bilo je zadovoljstvo pisati za vas!
Izvor fotografija: oks.org.rs
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
