Knjiga koju vredi pročitati, pozorišna predstava na koju treba otići i koncert koji se ne sme propustiti, po Vašem mišljenju su…
MARIJA VELJKOVIĆ: Što se tiče knjiga, nezaobilazan Šekspir i Dostojevski. To su knjige koje bude sve emocije u čoveku, večne knjige. A od novijih, zanimljiva mi je bila knjiga “Zlica” Gregorija Megvajera. Po njoj je urađena i predstava na Brodveju. Drugačija je jer ličnost, konkretno Vešticu iz knjige “Čarobnjak iz Oza”, prikazuje u potpuno drugačijem svetlu. To je njena životna priča. Kada govorimo o predstavama, ukusi su različiti. Glupo bi bilo da preporučujem predstave u kojima ja igram, a trenutno ima mnogo dobrih predstava u Beogradu. Moja preporuka je – sve ono što dotakne gledaoca, bilo smehom ili suzama, sve ono što izazove bilo kakvu emociju, osim dosade, naravno, je vredno gledanja.
Kao neko ko se bavi javnim poslom, sigurno mnogo pažnje posvećujete svom izgledu. Da li Vam je važno da van scene uvek izgledate besprekorno ili nastojite da se odmorite od šminke i visokih potpetica?
MARIJA VELJKOVIĆ: Naravno da volim da dobro izgledam i na sceni i van nje. Ali besprekorno može značiti mnogo toga… Malo bi bilo smešno da obujem štikle i odem u park da trčim sa decom i sedim u pesku. Volim da izgledam besprekorno, ali za svaku priliku. Kao što volim lepe haljine i visoke potpetice, isto tako su mi drage i trenerke i patike. Svestrana sam što se tiče odeće. Mislim da žena ne sme nikada da zapostavi sebe, ali isto tako treba dobro da zna šta se u kojoj prilici oblači.
