Nemiri potiču od nemirenja. Očajanje, frustracija, bespomoćnost, ljutnja – uglavnom dolaze sa mesta na kome se ne mirimo sa onim što nemamo i ne možemo, što nam se ne da, što nam nije namenjeno (koliko god to želeli).
Kako da pronađemo milost za stvari koje nam ne pripadaju?
Preslišajte se
Sigurno ćete moći da sastavite dobranu listu incidentnih situacija, kriznih perioda, dramatičnih proživljavanja, zato što ste verovali da vam nešto pripada, da na nešto imate pravo, da zaslužujete, a to nešto vas zaobilazi, izmiče vam, ili na vaše oči odlazi drugima (po vašoj proceni, manje vrednim i zaslužnim, ili čak totalno bezvrednim i nezaslužnim).
View this post on Instagram
Nemire i nemilost imate u iskustvu
I šta ste uradili? Na kraju ste morali da prihvatite i pomirite se i nastavite dalje. Ili ćete morati, jer uvek dođe momenat kad „više ne može ovako“ – dođete do dna beznađa, do apsurda besmisla, do izbora život ili smrt. Ili prihvatite život i njegove lekcije i procese, upijete ih u sebe, integrišete, naučite svoje gorke lekcije i nastavite dalje, svesni da će i dalje biti gorkih lekcija i da vam je mudrije da se što manje opirete kada one naiđu, ili odustanete i postanete „slučaj“. Malo poludite, malo odlepite od realnosti, malo počnete da poboljevate i da se odvajate od tokova života, sve dok ne usahnete totalno. Da li se bojite toga? I treba da se bojite, to je realan strah. Pogledajte samo oko sebe! Ima toliko onih koji su odustali.
Pročitajte i ovo: Dozvoljeno vam je da zatvorite vrata kroz koja niste ušli u svoj dom
A kako da prihvatimo, kako da pronađemo milost za stvari koje nisu namenjene? Kako da prihvatimo da ne znamo kuda nas vodi put i zašto je nešto što je trenutno očajna situacija, za nas u krajnjem ishodu najbolja opcija? Često se najbolje stvari razvijaju iz namanje obećavajućih okolnosti – svetlost pronalazimo samo u tami. A milost da prihvatite ono što vam se dešava (i ne dešava), kultiviše se pronalaženjem nade, poverenja i vere da dolaze veće stvari, veće ljubavi, bolji dani. Kada stvari izgledaju najbeznadežnije – obično se tada promene.
Viša sila
Kao da postoji ta viša sila koja vidi dalje od onoga dokle mi možemo da dobacimo svojim vizijama, pretpostavkama, bojaznima, željama. Ta viša sila je naš vodič u tami, koji nas gura i vuče „misterioznim putevima gospodnjim“. I malo toga možete da uradite, osim da imate poverenje u vođstvo i da mu se prepustite, da se ne otimate, ne opirete i ne bežite. To poverenje je milost. Stvari koje ne možete da promenite su stvari koje biste želeli da promenite. Ono što nemate je ono što biste želeli da imate. Ili barem tako izgleda, sa mesta na kome se nalazite (a to je mesto nemira).
View this post on Instagram
Ne razumete zašto se nešto događa, zašto se to događa baš vama, zašto vam se to opet događa – ali Univerzum razume i pokušava da dopre do vas. Za početak, buđenjem nade da ćete kasnije razumeti. Da treba da se prepustite procesu, suočite sa strahovima i nemirima, sa nevoljnošću da pristanete na ono što i ne možete da izbegnete. To pomirenje i prihvatanje, pomoći će vam da prođete kroz krizni period, a usput (pošto kroz krize rastemo i razvijamo se) ćete proširiti perspektivu, i razumećete zašto se nešto događalo i čemu vas je vodilo (i naučilo).
Pročitajte i ovo: Stvari zbog kojih ćete sigurno žaliti
Ali, u ovom trenutku, sa mesta gde stojite, možda vam se čini da ste izdani, napušteni, da niko, ni čovek, ni biće, ni sila, ne vodi računa o vama, da ste sami kada vam je najteže. Sumnjate u sve. U sebe, u Univerzum, u ustrojstvo sveta. Ljuti ste i bespomoćni, tužni i očajni. Zatvoreni u sopstvenom mraku. I zato sada (kad je najteže) morate da se setite da je to trenutak za praktikovanje poverenja i vere, za prepuštanje procesu, za prihvatanje i pronalaženje milosti. Za rast i razvoj. Za duhovnost. Postoji nešto što zna više od vas šta je dobro za vas i kada prihvatite to i poverujete da je tako, lakše ćete proći kroz svoje borbe i izaći sa druge strane, shvatajući da nije ni trebalo da se borite.
Naslovna fotografija: instagram.com/starsouls_
Brankica Milošević
