Draga devojko,
Toliko si se trudila da se doteraš, i posle puno uloženog vremena stala si pred ogledalo i pomislila: “To je to!”. To što se ljudi okreću za tobom, smatraš komplimentom, jer – privlačiš pažnju. Oni koji te ne vole, mora da su ljubomorni. Dok hodaš na svojim visokim potpeticama, osećaš se nekako… kao zvezda, VIP, zapravo – tvoj odraz u ogledalu ti potvrđuje da za tebe nije običan svet, i da si mnogo iznad toga. Pomalo osećaš nelagodu što tvoje drugarice ne izgledaju kao ti, i “ne vode računa o sebi”, jer – zaista nije normalno izaći uveče u starkama! O prirodnoj boji kose i da ne govorimo. Žao ti ih je nekako, je l’ da? Takav potencijal, a ne koriste ga. Pa, svet je pun cirkona, šljokica, sintetike, leopard printa, dekoltea… Ali! Jedna stvar te zbunjuje. Tvoje drugarice imaju momke, i to slatke i fine mladiće! Mada, imaš ti odgovor i na to – muškarci se plaše lepih žena, i zato baš tebi ne smeju da priđu. A tebi kompleksaši ne trebaju. Sređuješ se i ulažeš u svoje obrazovanje da bi te jednog dana startovao gospodin, obrazovani i fini biznismen. Ludiš što su svi muškarci isti – ili su iskompleksirani, ili švalerčine, ili bez ambicije, ili neće ozbiljnu vezu. Tako je, neće. Ne sa tobom.
Gospođica se “skockala”
Zemlja zove Mars!
