WANNABE MAGAZINE: Gde je po tvom mišljenju najbolji provod u gradu?
NIKOLA TRAJKOVIĆ: Beograd je definitivno u poslednjih par godina izgubio sjaj noćnog života. Nema više dočekivanja zore na Soundu, nema više koktela u Gaudiju, nema više RnB-a u Mintu… Ovog leta sam se par puta dobro proveo na splavu Povetarc koji se isto pokvario pred kraj letnje sezone. U poslednje vreme volim da odem u OUR bar, Amarone i slične kafiće koji se noću pretvore u klubove i puštaju gotivnu muziku.
Kada ti prijatelji iz inostranstva dođu u posetu, na koja mesta ih obavezno vodiš?
Kalemegdan je najlepše i možda jedino autentično mesto u Beogradu. Obično počnem šetnju od spomenika Zahvalnice Francuskoj, zatim “staza slonova”, Pobednik, crkva Sv. Ružice, Sahat kula, Vojni muzej i na kraju paviljon Cvijete Zuzorić i ako je lepo vreme strance odvedem u zooloski vrt. Proverena kombinacija da ih ostavite bez daha. Što se tiče noćnog života, naravno da ih vodim da vide splavove i Strahinjića Bana, kao nešto sto je najinteresantnije za njih.
Šta te nervira u Beogradu?
Beograd je na žalost grad u totalnom kolapsu. Grade se odvratne zgrade koje se raspadaju posle par godina, infrastruktura je očajna, ulažu se pare u neke gluposti koje nikome ne znače… ali ono sto me najviše nervira su ljudi koji poziraju izigravajući elitu, prenadrkanost i nekultura koja je na sve strane. Ljudi više ne umeju ni dobar dan da ti kažu, ali zato umeju da te psuju na sve strane. O oblačenju i da ne pričam.
Šta je to što mu nedostaje?
Metro definitivno, kultura i originalnost.
Omiljeni restoran?
Po mom mišljenju nema ništa lepše nego kada spremiš klopu i društvo ti dođe na gajbu. Ako biram restoran to je definitivno kafana Stara Hercegovina i Proleće. Odlicna je hrana i u Nostalgiji kod sajma i u OUR baru. U principu ako idem u restoran volim da idem da klopam nešto što ne mogu da spremim kod kuće. Žao mi je što u Beogradu nema restorana sa pravom istočnjačkom hranom ili dobrom francuskom kuhinjom. Ne podnosim što se na svakom ćosku otvaraju restorani koji nude jeftinu hranu poput pasta i pica, a naplaćuju ih astronomski.
Omiljeni kafić?
Izbor kafića mi često zivisi da li je zima ili leto, i od doba dana. Na primer u kafe Pastis ne volim da idem u večernjim satima, dok kafa u prepodnevnim toplim letnjim danima sasvim prija. OUR bar, Red bar, Centrala, Moment, Amarone,… ima ih mnogo.
Omiljeni klub?
Ako pricamo za Beograd trenutno nijedan, i sanjam dan kada ce u Beogradu da se pojavi klub koji će da radi kao nekada što su radili Andergraund i nezaboravna Zvezda.
Rakija ili kokteli?
Dobar koktel sa dosta alkohola.
Da li imaš neki porok i koji?
Ko ih nema? Ajde da kažem da mnogo volim da jedem, a i alkohol nije nešto što odbijam.
Koliko je život u Parizu i Istanbulu uticao na tvoj životni stil?
Mnogo, pogotovo Pariz. Mislim da sam u idealnom trenutku živeo u Parizu, jer me je baš, kada je trebalo, naučio da se spustim na zemlju i da počnem da cenim neke stvari u životu koje do tada nisam. Što se mode tiče, nema ništa lepše nego kada naučiš da se oblačiš kao Parižanin.
Koji je tvoj omiljeni grad i zašto?
Na to pitanje je nemoguće odgovoriti, ali ako pričamo o lepoti onda je Pariz definitivno najleši grad na svetu. Od svih gradova u kojima sam bio Madrid je možda ostavio najveći utisak na mene. Neverovatan grad sa neverovatnom energijom. Moram da spomenem i Hamburg, koji po mom mišljenju ima najbolji noćni život.
Da li veruješ u ljubav na prvi pogled?
Pa ne… ako pričamo o ljubavi, ali i te kako umem da se zaljubim na prvi pogled.
Ko je idealna žena?
Dama na ulici, domaćica u kuhinji a ku..a u krevetu. Šalim se. Teško je definisati idealnu ženu, ali ono što ja volim je kada se devojka prirodno ponaša i vodi računa o sebi.
Šta misliš o seksu za jednu noć?
Ok, ali definitvno nema ništa lepše od vođenja ljubavi sa stalnim partnerom.
Da li si tetoviran, šta misliš o tome i šta bi tetovirao na svom telu?
Nisam. Nemam ništa protiv čak sam i hteo sam da tetoviram na leđima moj i francuski moto “liberté, égalité, fraternité” i jos par sitnih tetovaža.
