Kao i svaki put do sada, uz komentare Duška Koraća i Radoslava Simića prenosi atletike su bili izuzetno zanimljivi. Kao vatreni navijači Juseina Bolta (Usain Bolt), prokomentarisali su njegove pripreme za trku i uslove na stadionu:
“Jusein Bolt vežba krivinu.”
“Zbog visine ima tih problema sa povredom leđa koja je, zapravo, urođena.”
“Ta struktura u obliku strukture pčelinjih saći.”
“Sudije idu do pozicija na mestu gde se nalaze kamare.”
Jusein Bolt vežba krivinu
Komentarisali su i muški maraton:
“Trči pametno, nije se zaleteo.”
“Zatim je uzeo titulu olimpijskog šampinjona.”
“U ovom trenutku prešao je 40 i neki kilogram, pardon, kilometar.”
Za mnoge od nas mečevi naše olimpijske šampionke, Milice Mandić, bili su prvi tekvondo mečevi koje smo odgledali. Jovan Memedović nam je razjasnio stil borbe Miličinih protivnica:
“Vidite kako se dobro kreće ruska takmičarka, spretna i levom i desnom nogom.”
“Ovo je sve i dalje samo skidanje paučine, ništa konkretno.”
“Ovde se traži potpuno maksimalni refleks.”
Komentarisao je i finalne bokserske mečeve:
“Visok je 168 centimetara, santimetara.”
“Mozda bi Koreanac sada trebalo malo da raširi krila.”
Ovog puta najneizvesnije bile su vaterpolo utakmice naše reprezentacije protiv Italijana i Crnogoraca. Komentator Aleksandar Stojanović svesrdno je navijao, ali i pravio brojne lapsuse.
“2:13 minuta i gubimo dva gola.” (Rezultat je pri tome 8:6 za Italijane.)
“Prvi put napada letvicu Reno.”
“Udarac preko vode, isključen Radović.”
“Gleda da li može da proigra Nikića.”
“Opet naplivavaju igrači Crne Gore.”
“Filipović je ostao na Zlokoviću.”
“Dosta kontakata u ovom napadu.”
Pristrasno suđenje u utakmici protiv Crnogoraca, a i poslednje sekunde do kraja, propratio je sledećim komentarima:
“Publika već počinje da zviždi. Neutralni navijači.”
“O, odbranilo se, tri, dve… Bravooooo!”
O, odbranilo se, tri, dve… Bravooooo!
Izvor fotografija: london2012.com, b92.net
Prethodne “Lapsuse komentatora” možete pogledati ovde.
Jovana Filipović je studentkinja Elektrotehničkog fakulteta, perfekcionista, namćor i statista sreće kao iz Balaševićevih pesama u čijim se stihovima pronalazi. Pevam svoj blues bez namere bitne, za zlo sam teški laik, i možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser. A kao omiljeni stih i moto izdvajam: “Brojao sam ljude s krsta, pravila i izuzetke. Posvud promašena vrsta, samo retki nađu retke.”
