Emocije donose važne informacije, ali postoji nekoliko načina na koje praktično svi pogrešno shvatamo osećanja. Ovo može dovesti do lošeg upravljanja emocijama ili situacijom u kojoj se one javljaju. Kada postanete svesni toga, možete se prilagoditi i naučiti da bolje upravljate osećanjima i izbeći pogrešno shvatanje emocija

Zašto mešamo trenutna osećanja sa onima iz prošlosti? 

Često mislimo da se naša osećanja odnose na trenutnu situaciju i propuštamo da registrujemo okidač i primetimo obrazac – reagujemo na osnovu svojih prethodnih iskustava i možda „odigravamo“ neko prošlo ponašanje i situaciju, a da toga nismo (dovoljno) svesni. 

Kada smo preplavljeni snažnim emocijama, one mogu predstavljati štit od događaja koji su odavno završeni i to spada u domen telesne inteligencije – kada ste ljuti ili omalovaženi, vaše ćelijsko pamćenje se aktivira i reagujete tako da zaštitite sebe od osećanja koja ste imali u prošlosti, kada vas je neko nepoštovanje i neshvaćenost duboko pogađala (čak i ako situacija nije u ovom trenutku takva i dobijate poštovanje i razumevanje). 

Ponekad se u novim situacijama javlja stid zbog sećanja na to kako smo se nevešto i neadekvatno poneli u prošlosti, čak i ako sada postupamo ispravno. 

Pretpostavljamo da se emocije drugih ljudi odnose na nas i trenutnu situaciju

Ovo je slično kao prva tačka – kada neko reaguje emocionalno, skloni smo da pretpostavimo da ga je podstaklo naše ponašanje, ili trenutne okolnosti. Ali, ta osoba reaguje na svoje unutrašnje procese, podleže svojim nesvesnim sadržajima i zadržava se u sopstvenim slepim uglovima. Možda upravo nesvesno koristi štit, protiv neprijatnih iskustava iz prošlosti. Ili na površinu izlaze frustracije nakupljene u prethodnom periodu iz drugih događaja i situacija, koje uopšte nemaju veze sa vama. Svi okidači se mešaju, a vi vidite jedino reakciju, ponašanje koje druga osoba ispoljava. Ova situacija se često javlja u poslovnim, ali i u romantičnim odnosima. U parovima, ljudi često reaguju na načine koji se odnose na zaštitu od prošlih bolova, bilo iz detinjstva, bilo iz prethodnih veza. 

Pročitajte i ovo: Ne plašite se da osećate „previše“

Mislimo da su emocije znak da treba da ih ublažimo i da se smirimo 

U savremenom svetu, u kulturi udobnosti (zone komfora) u kojoj živimo, imamo tendenciju da težimo momentalnom otklanjanju nelagodnosti. Tražimo laka i brza rešenja i nismo spremni da neprijatnost i neugodnost shvatimo kao izazov da izađemo iz zone komfora i bavimo se istraživačkim radom. Zato uznemirujuća i teška osećanja vidimo kao signal da pokušamo da se umirimo i da smanjimo napetost. 

Ali, mnogo toga što instinktivno činimo da umanjimo emotivni naboj, samo nam dodatno otežava. Čak i kada „uspešno“ ugušimo snažna osećanja, kada ih racionalizujemo ili potisnemo, ona ne odlaze, samo se talože i rastu, terajući nas da se više trudimo da ih racionalizujemo i potiskujemo. Na kraju trošimo besmisleno mnogo energije na izbegavanje emocija, umesto da tu energiju iskoristimo za suočavanje, koje je kratkoročno neprijatno (i pojačava uznemirenost), ali dugoročno rasterećuje i oslobađa. 

Obično se fokusiramo samo na jedno osećanje

Određene emocije su dominantne za svakog od nas i lako ih primećujemo i fokusiramo se na njih. Na primer, možda ne primećujemo da smo ljuti, ali zato registrujemo anksioznost (ili obrnuto). Retko primećujemo ili priznajemo pojavu pozitivnih i prijatnih emocija uporedo sa negativnim i teškim – strahujete od ishoda određenog susreta i imate tremu, ali ste istovremeno uzbuđeni i, zapravo, jedva čekate da se susret odigra. 

Korisno je primetiti kada se zajedno pojavljuje više teških emocija, kao što je anksioznost i ljutnja, a priznavanje tih osećanja vam može pomoći da proširite spektar reakcija koje možete birati. Osećanje anksioznosti vas neće podstaći da se suprotstavite nepravdi – ali ljutnja i bes bi bili od koristi! 

Takođe, korisno je uočiti prisustvo negativnih emocija i uporediti ga sa ponašanjem (osećam se anksiozno, ili nesigurno, ali ponašam se kompetentno i smireno). 

Pročitajte i ovo: Načini na koje vas emotivno nedostupni uče o ljubavi

Emocije vidimo kao razumne i nerazumne, opravdane i neopravdane

Emocije su takve kakve su i nikada nisu pogrešne, one ne podležu kategorijama razuma i opravdanosti, ali mi ih ipak prosuđujemo prema ovim merilima. Plašimo se i mislimo da ne bi trebalo da se plašimo, osećamo se uznemireno i pričamo sebi kako nema razloga za uznemirenost, pitamo se šta sa nama nije u redu, kada nas preplave snažna osećanja u sasvim običnoj situaciji. U ovakvim slučajevima možemo posumnjati u svoje mentalno zdravlje i stabilnost, što uopšte nije od pomoći u upravljanju osećanjima. Zdravije je prihvatiti šta god osećate (vi ili neko drugi), potvrditi validnost osećanja bez zdravorazumskog procenjivanja – tada ste slobodniji da budete radoznali i potražite prave uzroke uznemirujućih emocija. 

Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance

Brankica Milošević 

Comments