To nije nova misao, Niče je verovao da mu je stres potreban, da ga drži budnim, da je inspirativan i da obezbeđuje neophodan materijal njegovom filozofskom umu, koji je, zajedno sa moći koju donosi oslobađanje od okova ljudskosti, prigrlio bol i patnju – izvore autentičnog mišljenja i neprijatnih istina.
Savremeni psiholozi nisu tako radikalni, ali imaju dovoljno široku perspektivu, da ponude razuman pristup.
Stres registrujemo kao osećaj neravnoteže između izazova i resursa da se sa tim izazovom nosimo, kao opterećenje i grozničav rad „na prazno“, koji nije dovoljno produktivan i kojim ne uspevamo da ispunimo postavljene ciljeve. Zato stres doživljavamo kao negativan – iskidani smo između posla i rokova i porodičnih drama, ne uspevamo ni da podelimo, ni da fokusiramo pažnju i na kraju svakog dana padamo od iscrpljenosti, bez osećanja postignuća. A onda nas muči nesanica, jer ne možemo da „isključimo“ mozak i ne možemo da se odmorimo, i novi dan donosi samo još više stresa. Zaista tako možemo pregoreti, pre nego što primetimo šta se dešava i intervenišemo.
View this post on Instagram
Međutim, osim ovog negativnog stresa koji svi poznajemo, postoje i prednosti stresa, koje se vezuju za promene, velike preokrete i nove početke na ličnom i profesionalnom planu. Da li je ovaj stres manji, ili je njegov efekat drugačiji?
Stručnjaci se slažu da postoji pozitivan efekat stresa koji je povezan sa angažovanjem oko nekog izazova i pozitivne promene u životu – ova vrsta stresa se čak povezuje sa povećanom zaštitom organizma od posledica oksidacije, koja utiče na starenje i pojavu pojedinih bolesti.
Dakle, pozitivan stres ima pozitivne efekte, a ovo su najčešći:
Povećanje motivacije
Dok negativan stres (onaj u kome se osećate anksiozno, frustrirano i iscrpljeno) može da umanji motivaciju, obeshrabri vas i poremeti pažnju, pozitivan stres (onaj u kome tražite rešenja, učite nove veštine, pripremate projekte), može povećati vašu motivaciju. Želite da se dokažete, prilazite problemu kao izazovu i imate volje da pobedite – rešeni ste da dođete do postignuća. Ovu vrstu motivacije možete pronaći i kada odlažete dosadan ili prezahtevan posao, a onda se, suočeni sa istekom roka, bacite na posao sa obnovljenom energijom, jer ste rešeni da se sa tim izborite i skinete ga sa dnevnog reda.
Pročitajte i ovo: 10 namirnica koje umanjuju nivo stresa
Jačanje otpornosti i podsticanje rasta
Stres vas prosto prisiljava da rešavate probleme – deluje brutalno, ali pokreće na akciju, angažuje vaše samopouzdanje i veštine, koje se opet, stupanjem u akciju, dalje osnažuju i unapređuju. Kada nešto preduzmete, preuzeli ste odgovornost, a to znači i da imate kontrolu. A kad imate kontrolu, osećate se manje ugroženo i spektar delovanja vam je širi.
Možete, dakle, iskoristiti stres da se suočite sa svojim strahovima, da prihvatite izazove i da prođete kroz naporna iskustva, umesto da ih izbegavate. Tako stičete otpornost i podstičete lični razvoj i osećate se spremnijim da se nosite sa stresnim i izazovnim situacijama u budućnosti, jer to već imate u iskustvu.
Podsticanje vezivanja
Jedna od prednosti pozitivnog stresa, koja možda najviše iznenađuje, jeste to što može da pomogne u izgradnji međuljudskih odnosa, koji su ključni za vaše opšte zdravlje i dobrobit. Društvena povezanost je jedan od faktora koji najviše štite od fizičkih i mentalnih problema – kada se ljudi osećaju prihvaćeno, kada osećaju pripadnost društvenoj grupi, krugu prijatelja, udruženju ili organizaciji u kojima ljude povezuju ista interesovanja i ciljevi, onda su manje usamljeni i izolovani. Grupe za podršku, na kojima ljudi razgovaraju o svojim osećanjima, o problemima, o stresu, odlične su za povezivanje i pojačavanje empatije, a pozitivna osećanja podstiču organizam da proizvodi hormone sreće.
Dakle, podstaknuti stresom, možete se pridružiti nekoj grupi (makar i na društvenoj mreži), gde ćete deliti svoja iskustva sa ljudima koji vas razumeju, koji vas ni zbog čega neće osuđivati i kojima i sami možete da pružite podršku i pomognete im (a to je jako dobar osećaj). Takođe, napor da pronađete način da kanališete stres može vas podstaći da produbite bliske i porodične odnose, sa svojim prijateljima i rođacima, od kojih možete dobiti više podrške nego što ste očekivali.
View this post on Instagram
Stres je deo smislenog života
Ili uopšte, života. Možda usamljenici, sveštenici, posvećenici nekoj religiji i održavanju unutrašnjeg mira, daleko od užurbane i zahtevne svakodnevice zaista nisu pod stresom, ali oni su se u potrazi za mirom odrekli nemira koji donosi ispunjen i proaktivan život usred civilizacije, vremena i društva kome pripadaju. Stres možemo shvatiti i kao optimalan nivo napetosti koju donosi spremnost da rizikujemo, da iskoračujemo van zone komfora, istražujemo, širimo svoje vidike, da doživljavamo razna iskustva, stičemo znanje, grešimo i ispravljamo svoje greške, da doživljavamo ljubav i razočaranje, upoznajemo sebe i svet oko sebe na svim nivoima.
Pročitajte i ovo: Kako da smanjiš nivo kortizola i kanališeš stres i anksioznost
Život nije lak, miran i srećan, ali je ispunjen kada svojim naporima prevazilazimo probleme, prihvatamo promene, mirimo se sa onim što ne možemo da promenimo i pronalazimo viši smisao, živeći usred stresnog vrtloga života. Na kraju dana, najispunjeniji smo i najzadovoljniji kada nakon napora, suočavanja, promišljanja i akcije osećamo da smo uradili sve što smo mogli i dali sve od sebe da adekvatno odgovorimo na izazove. Najponosniji smo na sebe zbog teških stvari koje smo postigli, ili prevazišli.
Ako bismo u potpunosti izbacili i isključili stres, moguće je da bismo tako negirali samu suštinu života.
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
