Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Jelena Gavrilović o modi, trendovima i stilu: “Patike su postale moj novi modni fetiš!” (INTERVJU)

Kako da 40-te budu nove 20-te: Ako još uvek ne koristiš ovaj sastojak u nezi kože lica, bilo bi dobro da počneš!

Šta oni koji ispunjavaju život zelenom bojom rade bolje od ostalih?

Zašto je serija Sluškinjina priča toliko relevantna danas i kako pomaže ženama da se (iz)bore za svoja prava

Da li možemo spasiti planetu Zemlju?

Tri sporty chic načina da nosiš patike ovog proleća kao Nina Seničar

Fenomen veštačke inteligencije ili zašto smo zapravo fascinirani serijom Zapadni svet

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Horoskop otkriva: Šta vam je potrebno da čujete kad vam je srce slomljeno?

Problemi sa štitnom žlezdom – Hašimotov sindrom

Problemi sa štitnom žlezdom – Hašimotov sindrom

1/3

Kada je u pitanju neka kompleksna i autoimuna bolest, kao što je Hašimoto, lekari su skloniji da stvari posmatraju sveobuhvatnije i da donekle priznaju da je najvažnije ono što se dešava u glavi, pa tako neki stručnjaci kažu da se sve pojavljuje prvo u glavi, a zatim šalje signale iz stomaka i da čim imamo neke probleme sa probavom, treba da obratimo pažnju i istražimo uzroke.

Problemi kao što su zatvor, proliv, nadutost, vraćanje želudačne kiseline mogu da ukazuju na razne urzoke, ali ako idu uz sledeći spisak, treba posumnjati na štitnu žlezdu: Osećate se malodušno, iscrpljeno umorno, primećujete da vam više opada kosa, glas vam je promukao, imate teškoće sa gutanjem, gojite se, otiču vam šake, stopala, lice, libido se smanjuje, pa čak i gubi, osećate bolove u mišićima i kostima. Ako se stanje zapusti, na pogoršanje ukazuje i naglo mršavljenje, anksioznost, napadi panike, znojenje.

I sada, ako je sve u glavi i stomaku, ono što vam je potrebno jeste pre svega rešenost da budete zdravi, zatim povećanje svesti o prisutnosti u sadašnjem trenutku i promena načina na koji se hranite.

Brza hrana je toksična za organizam, jer materijalizuje stanje stresa – ne radi se toliko o tome da li jedemo hranu iz fest-fuda, nego na koji je način jedemo. Da bi se hrana svarila i probavila, potrebno je vreme i mir, a ako jedemo brzo, jer smo pod stresom i žurimo to da obavimo, kako bismo prešli na ono što je sledeće na redu, onda bukvalo jedemo sopstveni stres.

Da li je moguće da je toliko jednostavno? Najteže je prihvatiti najjednostavnije istine, jer smo ubeđeni da mora da je u pitanju nešto teško i kompleksno i onda tražimo druga rešenja, koja zapravo čuvaju naše dostojanstvo više nego što leče bolest.

Pokušajte da jedete polako i sa uživanjem, pa će i brza hrana imati sasvim drugačije dejstvo na vaše organe za varenje. Žurimo u svemu i stalno ostajemo bez energije, jer stalno gledamo u sledeći trenutak, u sledeći zadatak, stalno se plašimo da ne zakasnimo i ne probijemo rokove, potpuno propuštajući da boravimo u sadašnjem trenutku, da osvestimo svoja osećanja, da osetimo sebe i slušamo signale i poruke svog bića.

Editors choice