Hot topics

#Staycation? Ovo su naši predlozi kako da provedete najbolje leto ikad!

Testirali smo FOREO LUNA fofo uređaj za čišćenje lica – ovo su naši utisci!

Leto u gradu? Ovako možeš da provedeš svoj savršeni dan!

Koje dodatke ishrani treba da konzumiraš za očuvanje opšteg zdravlja

Kako da se dobro provedeš ovog leta – čak i ako nigde ne putuješ!

Ljubavni horoskop za jul 2020.

Najvažnije stvari na životnom spisku posle 30-e

Jutarnji rituali uz koje će ti svaki dan biti dobar dan!

Top 5 boja koje ćemo ovog leta želeti u svojim garderoberima

Sve što ti je potrebno za savršenu, opuštajuću kupku

2/3

Šta nam poručuje Hašimoto?

To nije hormonski poremećaj, nego upalna i autoimuna bolest, ali oko 90 procenata osoba sa Hašimoto sindromom, razvije hipotireozu (koja se odlikuje vidno oteklom gušom), pa to onda postane hormonski poremećaj. I tada moramo istovremeno da lečimo upalu, autoimuni i hormonski poremećaj.
Smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza) tretira se zajedno sa adrenalnom žlezdom, koja pokazuje viši nivo aktivacije i uzrokuje stres, na šta ukazuje osećaj da nam nedostaje vazduh, bol u donjem delu leđa (bubrezi) i stomačni problemi (opstipacija, proliv, nadutost, jaki bolovi u želucu).


Adrenalne žlezde luče kortizol i reaguju na svaku stresnu pomisao i stanje. Kortizol nam je neophodan, budi nas ujutru i smanjuje se uveče da bismo mogli da spavamo, ali ako smo stalno pod dejstvom povišenog nivoa kortizola, i stalno pod stresom, oranizam navikne da ga izlučuje. I kad stresa nema, visok nivo kortizola je prisutan, jer stres ostaje u glavi – a kortizol kontroliše i štitnu žlezdu i varenje. Posle nekog vremena, dešava se da ujutru imamo nizak nivo kortizola i ne možemo da se rasanimo, a uveče visok i ne možemo da zaspimo.

Editors choice