Svađe bi trebalo da shvatimo kao sastavni deo veze, a ne kao rastavni – jer kad se grozno posvađamo, izbacimo iz sebe sav otrov, počastimo partnera svim psovkama i uvredama, a onda se, posle pet dana pomirimo, biće nas užasno sramota. Znate o čemu pričam, ako ste ikad izgovorili ove rečenice:
“Ne obraćaj mi se više, nemam šta da pričam s tobom”
Uvređenost nije isto što i povređenost. Ego se vređa, a osećanja se povređuju. Možda ste s pravom ljuti i uvređeni, ali poriv da se tako uzdignete iznad partnera i prekinete komunikacju sa njim, neće završiti svađu, ni rešiti problem, niti će vam pomoći da raščistite sa partnerom i ostanete na visini. Posle par dana ćete se ohladiti i sagledati svoj udeo u svađi i biće vas sramota što ste se ponašali kao…kao ko? Vaša majka? Način na koji se svađate pomaže vam da sagledate ono najgore u sebi, a to su obično osobine vaših roditelja koje najviše mrzite.
