“I evo ti tvoj glupi poklon nabij ga sebi u ….”
Vraćam ti tvoje krpice – kao u obdaništu. A možda da zovete mamu da vas uteši i da izgrdi bezobraznika koji vas je tako nasekirao. Potezati vraćanje poklona kao ultimativni izraz svoje uvređenosti, sa ili bez dodatka psovke, prosto je razmaženo i nedoraslo. Ko da vas shvati ozbiljno?
“Što ne crkneš idiote”
Ej, pa treba sebe da pogledate u ogledalu posle ovoga! Odakle toliki otrov? Da li stvarno možete da poželite da crkne neko koga ste juče strastveno ljubili? Kako ćete se izviniti za ovo, kad shvatite šta ste izgovorili i koliko je to nečovečno i pre svega, neistinito?
Aleksina Đorđević
