Upravo je to epilog najstarijeg turnira na svetu u izdanju za 2012. godinu. Amerikanka Serena Vilijams (Serena Williams) je pobedila Poljakinju Agnješku Radvanjsku (Agnieszka Radwanska) sa 2:1 za peti trofej na vimbldonskoj travi, koliko ima i njena sestra Venus. Sa druge strane, Švajcarac Rodžer Federer (Roger Federer) je sa 3:1 pobedio Endija Mareja (Andy Murray) i po sedmi put osvojio Vimbldon. Tako se po broju trofeja izjednačio sa legendarnim Pitom Samprasom (Pete Sampras). To nije sve, ponovo je postao svetski broj jedan i samo dve nedelje ga dele od prestizanja rekorda po broju nedelja na tom mestu, koji takođe drži američki teniser grčkog porekla.
U subotnjem finalu u konkurenciji dama, Serena je dobila prvi set sa 6:1 i činilo se da će to biti jedan jako dosadan meč, koji će biti brzo završen. U drugom setu je sve nagoveštavalo da će biti upravo tako, ali se hrabra Radvanjska vratila od 4:2 za Vilijams i osvojila set sa 7:5. Nažalost po nju i njene navijače, jedan brejk u odlučujućem setu je bio dovoljan i počelo je slavlje u mnogobrojnom štabu Vilijamsovih, za Serenin 14. gren-slem u singl konkurenciji.
Bez mnogo problema, Serena je podigla ovaj trofej i pokazala da se ne odriče lako najviših ciljeva
Nedeljno finale je bilo za nijansu zanimljivije. Marej je bio uzdanica domaće publike, jer je posle 74 godine prvi put od Henrija Ostina (Henry Austin) jedan Britanac igrao finale ovog turnira, a Fred Peri (Fred Perry) ga je pre 76 godina i osvojio. Mnogo vremena je prošlo od tada, morate priznati, a pritisak koji je bio nametnut Endiju od strane navijača i, pogotovo medija, bio je preveliki. Rodžer se borio za 17. gren-slem, izjednačenje Samprasovog rekorda po broju trofeja u Londonu i nedelja na prvom mestu na ATP rang listi, imao je motiva na pretek.
Prvi set je, na opšte oduševljenje publike, pripao Mareju, 6:4, ali onda je Rodžer pokazao zašto je možda i najbolji igrač koga je ovaj sport ikada iznedrio. Ne možda, sigurno, ali to je moje mišljenje. Dobio je tri vezana seta: 7:5, 6:3 i 6:4 i rasplakao, i Mareja, i publiku. Ne tako davno i on je plakao, ali tu je pokazao da nije samo mašina za savršene i elegantne udarce. Posle meča je Endi u suzama uspeo da se zahvali publici, pa čak i da se našali da “Federer ne igra toliko loše iako je prešao tridesetu”. Borio se kao lav Britanac (ili Škot, kako je kome milije), ali sa druge strane je imao raspoloženog Rodžera, koji je rekao da se oseća kao da nikad nije ni ispuštao trofej iz ruku. Epilog bi svakako bio drugačiji da je naš Novak u polufinalu bio raspoloženiji za igru, ali hajde, da ne idem sad u to “šta bi bilo kad bi bilo”.
Federer je rasplakao Mareja i domaću publiku i preuzeo “broj jedan” od Novaka Đokovića, nadamo se, ne zadugo
U muškom dublu su trijumfovali domaći teniser Džonatan Marej (Jonathan Marray) i Danac Frederik Nilsen (Frederik Nielsen), što je svojevrsna uteha za Endijev poraz. Kod dama su pobedile, ko drugi nego sestre Vilijams, a u miks-dublu Lisa Rejmond (Lisa Raymond) i Majk Brajan (Mike Bryan). Za sve podatke posetite zvanični sajt turnira.
Za koju nedelju nas očekuju nova uzbuđenja na vimbldonskoj travi, jer počinju Olimpijske igre. Očekujemo medalju (medalje), što da ne? Do tada, lovorike su Serenine i Rodžerove. Čestitamo!
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
