Odbrojavaju se sati do početka finala Lige Evrope, koje na Nacionalnom stadionu u Bukureštu od 20:45h igraju Atletiko iz Madrida i Atletik Bilbao. Tako drugi put u istoriji finale ovog takmičenja igraju španski timovi – prethodno je Sevilja 2007. pobedila Betis posle boljeg izvođenja penala. U istoriji su klubovi iz iste zemlje osam puta igrali finalne utakmice, pored već pomenutih Sevilje i Espanjola. Engleski Totenhem i Vulverhempton bili su prvi 1972, Borusija Mehengladbah i Ajntraht iz Nemačke igrali su 1980, a zatim kreće serija italijanskih finala. Juventus i Fiorentina sastali su se 1990, Inter i Roma 1991, Parma i Juventus 1995, a Lacio i Inter 1997. godine. Prošle godine finale su igrali Porto i Braga iz Portugala.
Da li će se ponoviti slavlje Atletiko Madrida iz 2010?
U kvalifikacijama, Atletiko je pobedio norveški Stromgodset, a u plej-ofu pred grupnu fazu portugalsku Vitoriju. Bilbao je u istoj fazi prošao turski Trabzonspor, koji je, ni kriv ni dužan, prekomandovan u Ligu šampiona zbog afera sa nameštanjem u toj zemlji. U grupama, oba tima su bila prva, sa po 13 osvojenih bodova. Šesnaestina finala Madriđanima je donela duele sa Laciom, a Baskijcima sa moskovskom Lokomotivom, gde je sa dve pobede tim iz Madrida prošao u narednu rundu. Bilbao je izgubio u Moskvi, pobedio kod kuće, i zahvaljujući golu u gostima, obezbedio nastavak takmičenja. Atletiko je u osmini finala protutnjao preko turskog Bešiktaša, a Bilbao je u obe utakmice porazio veliki Mančester junajted, možda i prvog favorita za osvajanje Lige Evrope. U četvrtfinalu su Madriđani opet oba puta pobedili, ovoga puta “žrtva” je bio nemački Hanover. Bilbao je u prvom meču u Gelzenkirhenu dao do znanja i Šalkeu, a i svima nama, da je u narednoj rundi. Kod kuće je odigrao nerešeno, ali polufinale je bilo tu. U španskom polufinalu, Atletiko je u oba meča savladao Valensiju, dok je Bilbao u revanšu na svom San Mameu prestigao minimalnu prednost lisabonskog Sportinga i podario nam meč u Bukureštu.
Može li Bilbao da se raduje?
“Stari vuk” je na klupi Bilbaa, argentinski stručnjak Marselo Bijelsa (Marcelo Bielsa), a na drugoj strani njegov zemljak Dijego Simeone (Diego Simeone), koji tek treba da se dokaže, ali mu, prema rezultatima, jako dobro ide. Interesantno je da je Bijelsa bio selektor Simeonu četiri godine, tako da se jako dobro poznaju, a poslednjih mesec dana nisu pričali (?!) direktno, već preko posrednika, jer je ekscentrični trener Bilbaa procenio “da je tako najbolje”.
Velelepni stadion u Bukureštu, mesto odigravanja finala
U utakmicama prvenstva Španije trijumfovali su oba puta domaćini, Bilbao 3:0, a Atletiko 2:1. Atletiko igra za drugi, Bilbao za prvi trofej u Ligi Evrope. Madriđanima je ovo 100. meč u ovom takmičenju, tako da imaju motiv više. Radamel Falkao (Radamel Falcao), igrač madridskog tima, igrajući za Porto prošle sezone, postigao je rekord sa 17 golova, a ove sezone mu je potreban svega jedan da bi bio najbolji strelac jer je, kao i Klas Jan Huntelar (Klaas-Jan Huntelaar) iz Šalkea, postigao 10 golova. Obe ekipe igraju lep, atraktivan fudbal i to ne bi trebalo da izostane ni večeras. Čim nemački sudija Volfgang Stark (Wolfgang Stark) da znak za početak utakmice, ostaje nam da se opustimo i uživamo, a kada odsvira kraj, počeće i slavlje. U Madridu il’ Bilbau – pitanje je sad.
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
