Po prvi put u istoriji fudbala jedna reprezentacija je odbranila titulu evropskog prvaka. Takođe i trijumfovala u tri velika finala za redom, bez primljenog gola. Španija je sinoć, pobedivši Italiju 4:0, demonstrirala sjajnu igru, pa čak i da su ”azuri” tih poslednjih pola sata imali i svih 11 igrača, sumnjam da bi se išta promenilo. Iako je poređenje ”kao švajcarski sat” pomalo i ofucana fraza, ”furija” je upravo tako delovala, precizno i bez greške, lopta je lako išla od noge do noge, a realizacija je bila surova. Meč je odigran na Olimpijskom stadionu u Kijevu pred 65,000 gledalaca, a odlično ga je vodio portugalski arbitar Pedro Proensa (Pedro Proença).
Fudbalski ''vanzemaljci'' - Španija je suvereni vladar Evrope i sveta!
Tim Ćezarea Prandelija (Cesare Prandelli) je samo u uvodnim minutima pokazivao ono što ih je krasilo na putu do finala, ali Španci su brzo preuzeli igru kojom su pokorili Evropu i svet. Prvi gol u 14. minutu je i bio posledica jedne takve akcije, gde je Ćavi (Xavi) pronašao Seska Fabregasa (Cesk Fabregas), koji je izvukao tešku loptu na desnoj strani kaznenog prostora, ali je i poslao pravo na glavu Davida Silve (David Silva), koji je matirao kapitena Italije Đanluiđija Bufona (Gianluigi Buffon). To je Špancima omogućilo da kontrolišu igru od samog početka, pogotovo što su uspeli da zaustave Andreu Pirla (Andrea Pirlo) koji je bio totalno ”odsečen” u pokušajima da razigra ostatak tima. Time su ”azuri” bili u prilici da samo iz prekida ili udarcima iz daljine ugroze gol Španije.
Da maler bude još veći, u 21. minutu se povredio štoper Italije Đorđo Kjelini (Giorgio Chiellini), koga je zamenio Federiko Balcareti (Federico Balzaretti). Pred kraj prvog dela igre, Alba je postigao i drugi gol za branioca krune, a akcija je krenula od Ikera Kasiljasa (Iker Casillas) koji je poslao dugu loptu na krilo, odakle je ona stigla do Ćavija (Xavi), a ovaj je prosledio do već pomenutog španskog beka koji je pobegao odbrani Italije. U tim trenucima se već moglo reći da je pitanje novog-starog prvaka rešeno, ali bilo je i pomalo bezobrazno otpisati veliku reprezentaciju poput Italije.
Ni fenomenalni Andrea Pirlo (desno) nije pomogao Italiji da zaustavi ''furiju'
U poluvremenu je Prandeli izvršio i drugu izmenu, umesto Antonija Kasana (Antonio Cassano) ušao je Antonio Di Natale (Antonio Di Natale), koji je odmah imao šansu, ali ostalo je 2:0. Živnula je Italija, ali prilika nije bilo. Kada već pričamo o malerima, najveći se svakako dogodio nekih pola sata pred kraj meča kada je selektor ”azura” obavio i poslednju izmenu, a upravo Tijago Mota (Tiago Motta) koji je zamenio Rikarda Montoliva (Riccardo Montolivo), iznet sa terena na nosilima i nije bio u mogućnosti da nastavi utakmicu. Tada se već moglo reći da je Španija uspela u nameri da uradi ono zbog čega su i došli na ovaj EURO, da pokažu da su možda i najdominantnija ekipa u istoriji fudbala. Italijani su nekako postali bezvoljni, a ”furija” je ređala poluprilike i prilike pred njihovim golom. Fernando Tores (Fernando Torres) je postigao i treći gol u 83. minutu, čime je postao prvi igrač koji je bio strelac u dva finala prvenstva Evrope za redom, dok je na njegovu asistenciju pet minuta kasnije Huan Mata (Juan Mata) ”dokrajčio” Italijane. Slavlje je moglo da počne.
Možda Španci tokom prvenstva i nisu demonstrirali ”njihovu” igru, ali u finalu su odigrali fantastično. Čak i taj rezultat od 4:0 nije realan, pošto je Italija odigrala odlično ceo šampionat, ali naleteli su na više nego tvrd orah i ”polomili zube”. Da li će i ko imati snage da ih svrgne sa trona, videćemo, ali za sada su oni fudbalski ”vanzemaljci” i suvereni vladari Evrope i sveta.
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
