U mnogim kriznim i teškim situacijama, spas veze se postavlja kao prioritet i uz zajednički napor parovi ponekad uspevaju da prevladaju teškoće, da obnove odnos i da iz krize izađu snažniji i čvršće povezani nego ranije. Ponekad zajedno dođu do toga da je za oboje bolje da prekinu vezu i rastanu se prijateljski, bez drame, osude i prebacivanja krivice.

Ali ponekad stvari odu tako daleko da je odnos već odavno „na izdisaju“, da se jedan partner već potpuno isključio i samo čeka priliku da ode, ili da ga drugi partner oslobodi. Jedno istraživanje je pokazalo da je prevara prvi od dva glava uzroka za raskid i razvod, a drugi je nekompatibilnost, koje parovi postanu svesni tek pošto su godinama pokušavali da održi odnos. Treći razlog je alkoholizam i problemi zavisnosti, a zatim, u dosta manjem procentu slede problemi ličnosti (psihološki problemi) i nedostatak komunikacije. Gubitak ljubavi i zlostavljanje se najređe navode kao razlozi za prekid odnosa.

Ponekad, jedan događaj bude okidač da stvari izađu na površinu i da se veza prekine, nakon dugog i sporog urušavanja. Obično ne prekidamo veze kad osetimo nezadovoljstvo i primetimo znake nefunkcionalnosti, jer smo kao ljudi neskloni promenama i radije nastojimo da sačuvamo i popravimo odnos. Ali ako to radi samo jedna strana, dok druga ostaje udaljena i ne uključuje se, ne pokušava da se koriguje i svojim ponašanjem ne podržava bliskost i povezivanje, spas veze nije moguć.

Kada dođete u situaciju da razmišljate o tome šta da radite, da li da prekinete vezu u koju ste godinama ulagali, oklevate zbog osećanja neuspeha – ne možete tako lako sebi priznati da nije uspelo i stalno se preispitujete da li ste uradili sve što ste mogli. Suočavanje sa verovatnim krajem veze je kao stajanje na ivici guste magle – ne znate šta je pred vama i ako zakoračite, možda se sunovratite u ponor, ili ostanete zarobljeni u magli, lutajući ukrug. A ako ostanete tu gde ste, sve što ćete na dalje gledati je magla, a sve što ćete doživljavati je osećaj teskobe, bespomoćnosti i zbunjenosti. Sami u vezi, ili sami i izgubljeni – čini se da je to jedini izbor. Pada vam na pamet da će se magla možda razići, ako dovoljno dugo čekate, ali onda vam pada na pamet da će se verovatno razići i ako uđete u nju, ili ćete možda samo proći i izaći sa druge strane, u predeo skriven samo pred vašim očima. Borba da steknete perspektivu, prevaziđete strah i razna druga pomešana osećanja i da razmišljate trezveno, može biti teška, ali može se okončati trenutno, ako se dogodi nešto što momentalno rastera maglu i donese vam jasnoću.

Ali dok stojite zaleđeni, sa teškim mislima i preplavaljeni osećanjima, a jasnoća nikako ne dolazi, pokušajte da je sami stvorite i da sagledate sigurne znake da spas veze nije moguć. Ljudi to ponekad urade u ordinaciji terapeuta, kome se obično obraćaju kada stvari postanu potpuno nepodnošljive i kada se zabrinu za svoje fizičko i mentalno zdravlje – a tada terapija za parove može biti na drugom kraju od pokušaja da se veza spase i može vam poslužiti jedino da se uverite da ste pokušali sve što ste mogi i umeli i da više nemate šta da uložite u taj odnos.

Znaci da spas veze više nije opcija

Diskusija je postala nemoguća

Da li ste nekad izgovorili, ili čuli druge kako izgovaraju rečenicu „tu više nema razgovora, nemoguće je dopreti do njega (nje)? Čim otvorite usta, partner postane defanzivan, a to je okidač koji pokreće obrasce – pokušaj razgovora se pretvara u viku i dramu, ili nabrajanje svih propusta partnera (njegovih ili vaših), u međusobno optuživanje i prosipanje ogorčenja. U takvim situacijama jedan partner obično odlazi – demonstrativno, ako je u defanzivnom raspoloženju, ili malodušno odustaje, jer shvata da je svaki pokušaj razgovora besmislen. To može biti potpuni slom u komunikaciji, a možda i u uljudnosti i mogu pasti teške reči, koje posle nekog vremena postanu uobičajene. Ali isto tako, posle nekog vremena više jednostavno ne želite da ih čujete.

Spas veze nije opcija kada ste stalno na oprezu

Kada shvatite da u vezi stalno „hodate kao po jajima“ zarad „mira u kući“ i da ste ste zapravo, stalno napeti, jer motrite na partnera, kako biste izbegli da ga bilo čime izazovete, to znači da su linije komunikacije zatvorene. Ni o čemu ne možete zaista da se posavetujete i ništa ne možete poveriti partneru, jer to može biti okidač za njegov bes, ishitrene odluke i akcije u ljutnji i druge oblike destruktivnog ponašanja. Ovako se možete ponašati i u nastojanju da zadovoljite partnera, zanemarujući svoje potrebe i osećanja, što su žene sklone da čine, ako su odrasle uz majke koje im nisu pružale ljubav i toplinu. U tom slučaju, u svakoj vezi biste se tako osećali i u svakom odnosu stvarali toksičnu atmosferu i postavljali se u poziciju žrtve ili one koju partner iskorišćava (jer se nikada ne zauzima za sebe). I tada spas veze nije ni važan – važno je prepoznavanje sopstvenih obrazaca i spasavanje sebe, pronalaženje emocionalne zrelosti i integriteta.

Pročitajte i ovo: Šta da radite kada se u vezi osećate da „hodate kao po jajima“

Sve vas kod partnera iritira

To se dešava mnogo češće nego što mislite – u početku vas privuku ponašanja i osobine, koje vremenom počnu da vas izluđuju. Avanturistički duh vašeg partnera postaje nezrelost i faktor nestabilnosti, njegov „lako ćemo“ način počinjete da vidite kao neodgovornost, njegovu sklonost da se u nešto udubi i da se potpuno izgubi u svom svetu kao nezainteresovanost za vas i vaš odnos, njegove navike počinju da vas iritiraju i zgražavaju. Kada kritke i zamerke karakteru partnara pređu granicu vaše tolerancije, prerastaju u prezir, nepoštovanje, gađenje. a slabosti partnera postaju fokus vaših reakcija. Prezir vam onemogućava da se setite zašto ste uopšte zavoleli ovu osobu, koja vam sada zagorčava život i prosto vam smeta.

Suptilno i otvoreno verbalno zlostavljanje postalo je uobičajno

Verbalno zlostavljanje ide zajedno sa osećanjem prezira ili gađenja prema partneru (bilo da vi to osećate prema njemu, ili on prema vama). Kada nekog prezirete, ne vodite računa šta govorite i gazite granice uljudnosti. Mnogi odrasli slabo prepoznaju verbalno zlostavljanje, jer su i sami odrasli u porodicama u kome je ono bilo normalizovano – pogrdna imena, psovanje, otrovni sarkazam – to su samo reči, na koje su razvili toleranciju i ne vide koliko je destruktivno kada ih sami upotrebljavaju, niti preispituju uzroke zbog kojih to čine.

Kada krijete svoje probleme spas veze nije moguć

To znači da vaš partner (više) nije osoba od poverenja – ovo neprijateljstvo se obično razvija sporo i postepeno, tako da ga i ne registrujete, naročito ako imate naviku da se konsultujete sa bliskim prijateljima. Ipak, ako je partner poslednji koji saznaje da imate neki problem i da vas nešto muči, ili nikad i ne saznaje, jer nastojite to da sakrijete od njega, to je jasan pokazatelj udaljavanja i razdora koji onemogućavaju spas veze. Kada ste u krizi i obraćate se drugim bliskim osobama, možda ogorčeno razmišljate „da mu je stalo do mene, primetio bi da nešto nije u redu, pitao bi me šta se dešava, ponudio bi pomoć“, zaboravljajući da on ne može da vam čita misli, kao i to da muškarci obično nisu tako senzitivni na suptilne signale. Ako vas je jednom pitao šta vam je, a vi ste rekli da vam nije ništa, on je to prihvatio zdravo za gotovo. A možda svesno krijete svoje probleme, jer imate loše iskustvo – partner vašu slabost koristi protiv vas, kao razlog da vas kritikuje ili da vas još više „spušta“ i obeshrabruje, da ispoljava svoju moć nad vama i „naslađuje“ se vašom mukom. Razlozi zbog kojih više ne verujete partneru, jednako su važni kao i činjenica da mu ne verujete.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Araqs (@parisianamour)

Spas veze je nemoguć ako ste već dugo usamljeni u vezi

I ovo se dešava mnogo češće nego što mislite – partner koji shvati da ne može da se osloni na partnera, prestane da računa na njegovu podršku i pomoć u bilo kom smislu i većinu vremena provodi razmišljajući i funkcionišući kao samac. Ovaj nivo otuđenja, kada se u vezi oslanjate samo na sebe i kada ste sami i usamljeni, kao i da nemate partnera, znači da je veza već završena, samo još treba to da ozvaničite.

Nema fizičke nežnosti i kontakta

Delimično se radi o seksu, ali može se destiti da seks funkcioniše (možda retko, ali se dešava), dok drugih oblika intimnosti više nema. Gotovo i da se ne pogledate danima, a kamoli da sednete da razgovarate i da se gledate u oči, ili da se zagrlite na kauču, ili spontano uhvatite za ruke. Možda ste tihi i uljudni i trudite se da jedno drugom omogućite prostor i vreme bez ometanja, funkcionišući kao cimeri, a ne kao par. Ostavljate jedno drugo na miru, ali jasno je da nežnost i povezanost ne postoje. Seksu pristupate ponekad, tek da biste potvrdili da ste još uvek zajedno, ili da biste izbegli sukobe i sačuvali mir.

Kad više ne prepoznajete sebe u vezi, spas veze nije moguć

Više se ne ponašate „normalno“ odnosno, kao vi. I prijatelji vam govore da više niste osoba koju oni znaju. Postali ste anksiozni, uznemireni, nesrećni, a vaše stanje prodire u sve ostale segmente života i odnose i svi primećuju da niste svoji. Osećaj zarobljenosti može da stvori pustoš u vašem osećaju sopstva, možete se osećati potpuno apsorbovano, bez identiteta, kao da ste samo ljuštura koju nastanjuje neko ko je nakad bio ličnost. Kada dođete dotle, spas veze i nije nešto o čemu razmišljate, jer za to nemate snage i kapaciteta – možda vam je ostalo tek toliko da razmišljate o tome kako da spasete sebe, kako da pronađete svoje sopstvo, integritet, ličnost i autentičnost.

Pročitajte i ovo: Znaci da ste emocionalno neispunjeni u vezi

Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance

Brankica Milošević

Comments