I dok smo svi bili zaslepljeni uspesima naših mnogobrojnih sportista u različitim konkurencijama, nekako smo zaboravili na fudbal i navikli da od tog sporta ništa dobro ne možemo da očekujemo. Krivicu za to snosi prvenstveno fudbalski savez naše zemlje koji već godinama vodi pogrešnu politiku, kao i klubovi i igrači koji nastupaju za reprezentaciju. Nagledali smo se mnogih sportskih, a i ljudskih gadosti u poslednje vreme, ali i dalje istinski poklonici ovog sporta veruju da možemo da se vratimo na stare staze.
Trenirajući fudbal celo svoje detinjstvo, upoznao sam se sa svim situacijama u našem fudbalu, problemima i nedaćama. Ovaj sport važi za najbitniju sporednu stvar na svetu, ali je u Srbiji u krizi već dugi niz godina i doskoro se nije nazirao kraj, naročito posle onog fijaska u Sloveniji. Međutim, kada sam čuo spisak pozvanih reprezentativaca za pripremni turnir na Kipru, u meni se probudilo ono malo optimizma što je ostalo, pomislio sam da bi podmlađivanje sastava bila prava stvar za naš nacionalni tim.
Iako nam je pitanje selektora i dalje nerešeno, uspeli smo da posle nekoliko poraza prekinemo taj crni niz i savladamo Jermeniju rezultatom 2:0. Strelci za “Orlove” su bili Kuzmanović u petnaestom i kapiten Ivanović u tridesetom minutu.
Ivanović proslavlja pogodak
Plejada mladih igrača, željnih dokazivanja pokazala je deo svog kvaliteta u ovom meču. Daleko je, naravno, to bilo od savršenog, ali raduje jedan novi odnos prema državnom grbu i dresu reprezentacije. Uspeli smo da dobijemo novu dimenziju u igri, veću dubinu sa mlađanim Lazarom Markovićem u špicu napada, kao i lucidnija rešenja u veznom redu i na boku gde su se isticali Zoran Tošić, potom Sulejmani, Ninković i Tadić. Bilo je i propusta u odbrani, nekad i velikih, ali na sreću naših igrača, podmlađena reprezentacija Jermenije nije uspela to da iskoristi. Protivnici su promašili nekoliko izglednih prilika, pa bi vršilac dužnosti selektora, Radovan Ćurčić, u narednom periodu trebalo da radi na tome da do tih situacija ni ne dolazi.
U više navrata se videla neugiranost našeg tima, dosta tehničko-taktičkih grešaka, ali sve je to normalno za jedan ovako mlad tim. Ono što raduje je jedna nova boja koju su ovi mladi momci, uz pomoć onih iskusnijih doneli srpskoj reprezentaciji. Teško je pričati o aspektima fudbalske igre kada znamo da su okupljeni igrači zajedno tek nekoliko dana. Za pravo sazrevanje jednog tima potrebne su godine zajedništva.
Pored Markovića u igru je tokom drugog poluvremena ušao i Aleksandar Ignjovski, još jedan debitant u nacionalnom dresu. Zbog obaveza u klubovima prošlog vikenda, mnogi igrači su ostali na klupi, ali se u narednom periodu i od njih očekuje da postanu temelj nove ekipe “Orlova”. Filip Đuričić i Dušan Basta su samo neki od njih.
Dvojica novih debitanata u reprezentaciji Srbije
Posle današnje utakmice vidljiv je veliki napredak u igri i odnosu, ali i dosta toga što treba popraviti. Svi želimo da ponovo gledamo mlade izdanke naših fudbalskih škola kako nose dres reprezentacije i zdravu konkurenciju u kojoj će samo najbolji opstajati. Dosta je bilo neškolovanih poluigrača koji su do uspeha stizali dubokim novčanikom i poznanstvima, menadžerskim “aktivnostima” i slično. To nikome nije u interesu. Samo na ovaj način imaćemo pravi fudbal i veći kvalitet koji će vratiti publiku na stadione. Gotovo je sa igračima poput Stankovića, Vidića, Žigića. Kapa dole za njihove uspehe, ali na ove sadašnje momke treba obratiti pažnju i svu koncentraciju usmeriti ka njihovom usavršavanju.
Nama samo ostaje da poželimo našim momcima sve najbolje u daljem toku karijere i da se nadamo da će se rekonstrukcija srpskog fudbala nastaviti dok ovaj sport ne postane potpuno zdrav i čist, sport na koji ćemo ponovo biti ponosni.
Nikola Đukić živi svoj san. Čovek čije je drugo ime akcija, u neprestanoj je potrazi za kvalitetom koga ima sve manje. Verno odan muzici i svojoj prvoj ljubavi – sportu. Perfekcionista.
