Uvek dostupna, za ljubav mobilna, našminkana, nalickana, dijamanti su njeni najbolji prijatelji, sa bebom pudlicom tek tako ušeta u njegov život. Mnogo opasna mačka. Dugački nokti, naravno bunda koja mora da je prava. Dragi moji, kažite zdravo devojkama u svetu poznatim kao “toy girls”, a u srpskom jeziku sponzoruše. Omiljene seksualne igračkice sinova bogataša i visokopozicioniranih ljudi. Sve te kasice prasice pune njihove džepove. Svojim umećem (nazovimo ovom rečju njihovu seksualnu veštinu) i senzualnošću im ulepšavaju život, a sebi pune novčanik. One naravno nikada ne kažu “ne” poklonu i čine za njih sve što žene zaborave ili ne žele. Ovako ukomponovan život je i obostrano koristan. “Devojke igračke” vole ovaj život, jer kažu da je to “laka zarada”.
“Pare, pare, pare, volim samo pare.”
Pišući ovo zapitala sam se da mi uvod ne liči možda na reklamu za npr. prašak?! Kao da predstavljam predmet, oruđe, a ne živa bića koja žive od svog nerada i upravo se time bave da ne bi ništa drugo radile. A gde je tu ljubav, pomislih. Da li sponzoruše vole? Ja bih rekla: “možda, ali ne sponzore”. Možda vole novac, svoju novu torbu Prada i cipele D&G ili jednostavno vole život koji žive, jer im baš tako odgovara. A ono što mi zovemo ljubavlju ne broji se parama, već poljupcima i ne naplaćuje već deli.
