Evo zašto ja ne odobravam ovaj… hm, je l’ to posao? Hajde, da kažem zanimanje. Ovo zanimanje je po mom mišljenju nedozvoljeno, jer mislim da je svakom živom biću u životu dat izbor čime će se baviti, a ako neko poželi da bude sponzoruša i da se ničim ne bavi, onda taj neko zaslužuje da se ovako priča i piše o njemu. Ipak, tu postoji još jedan fenomen. Kako definisati moć devojke da obradi muškarca toliko da je kiti perjem i obasipa zlatom? Ovakvo pakovanje jedne seksi, poželjne ribe za reklamu zahteva dosta ulaganja i truda. Prvo, one moraju da izgledaju lepo. Da imaju lepo izvajano, preplanulo telo (mada nisu sve takve). Retko kad obučene, ali kad jesu, onda su to najskuplje krpice i najfiniji materijali. Ako bi se sve ono što je na jednoj od njih pretvorilo u novac, ispalo bi više od jedne prosečne plate. Pažljivo vodeći svoj dnevnik finansija, ovaj posao se pretvara u jako dobru investiciju.
Najčešći problem je kako naći primamljivu ponudu. Čoveka koji je dovoljno bogat da se nosi s onim što ona nudi i naravno ko može adekvatno da je nagradi. Srpske sponzoruše, kažu da ih ima mnogo, veoma su aktivne u ovom “poslu”. Ima ih među mlađim i starijim, ženama i devojčicama, različitih dobi i profesija. U poslednje vreme je broj porastao, pa se i smanjila kolegijalnost među sponzorušama. Tačnije, skoro da je i nema pa se često utrkuju za sponzore.
Postoje i “žene pirane” koje namerno zatrudne sa dobrostojećim muškarcem. Naravno, na prevaru i na taj način izvuku korist.
