Druga tragedija u samo nedelju dana potresla je auto-moto sport. Posle pogibije bivšeg Indikar šampiona Dena Veldena, život je izgubio i vozač San Karlo Gresini Honde, Italijan Marko Simončeli (Marco Simoncelli). Trka u Maleziji je uvek jedna od najuzbudljivijih u sezoni, ali ovaj put umesto takmičarskih uzbuđenja, dobili smo šok, tugu i nevericu.
Marko Simončeli
Udes se dogodio već u drugom krugu, nekih četiri minuta po početku trke, kada je Simončeli izgubio kontrolu nad motorom i počeo da pada u desnu stranu. Kolin Edvards iz tima Yamaha Tech 3 nikako nije mogao da izbegne nesrećnog Marka koji je proklizavao po stazi, a da stvar bude još gora, na njih dvojicu naleteo je i Valentino Rosi, koji je ipak uspeo da ostane na motoru, van staze. Udar je bio toliko jak da je Simončeliju spala kaciga sa glave. Bez obzira što nije izgubio svest dok je ležao na stazi, povrede su opisane kao veoma ozbiljne, ispostavilo se i smrtne prirode, Marko nije izdržao i preminuo je. Edvards je prošao “samo” sa povredom ramena. Trka je prekinuta, a ako je ikome to sada važno ovogodišnji šampion je Kejsi Stoner iz Repsol Honde. “Pozlilo mi je kad sam odgledao snimak nesreće. Kada vam spadne kaciga, to nikako ne može da bude dobar znak”, rekao je Stoner.
Simpatični Italijan rođen je u mestu Katolika u Italiji, 20. januara 1987, a već sa 15 godina, 2002. godine osvojio je evropsku titulu u kategoriji do 125 kubika, dok 2003. prelazi u Svetsku seriju. Prvu pobedu ostvario je 2004. u Herezu, po kišnom vremenu, ali to je bila jedina pobeda, na kraju je bio 11. u ukupnom poretku. Sledeće sezone opet je trijumfovao na istoj trci, ovog puta po suvom vremenu, i na kraju sezone bio je peti uz još pet podijuma.
Prve dve sezone u klasi 250 nisu bile uspešne, ali je zato u trećoj sezoni juna 2008, prvi put pobedio, i to u Italiji, u Muđelu. Velika nagrada Katalunje takođe je pripala Marku, kao i Velika nagrada Nemačke. Do kraja sezone osvojio je pehar i u Australiji, a titulu je potvrdio na mestu pogibije, u Maleziji, gde je bio treći.
Prešao je u Moto GP klasu 2010, gde mu je najbolji rezultat bio četvrto mesto u Portugalu, a sezonu je završio na osmom mestu sa 125 poena. U ovoj sezoni stručnjaci su ga predstavljali kao moguće iznenađenje. Na otvaranju sezone u Kataru završio je na petom mestu, a u Herezu je izgubio vodeću poziciju i zbog nezgode nije završio trku. Nezgoda u prvom krugu u Estorilu ga je sprečila da završi trku, iako je imao drugo startno vreme – najbolje u karijeri. Na velikoj nagradi Francuske sudario se sa Danijem Pedrosom, koji je polomio ramenu kost, a Simončeli dobio kaznu zbog koje je završio na petom mestu. U Katalunji je prvi put u karijeri izborio takozvanu pol poziciju ispred Kejsija Stonera, a trku je posle lošeg starta, završio na šestoj poziciji. Prvi put se popeo na podijum u kraljevskoj klasi u Češkoj, posle osvojenog trećeg mesta.
Sjajan vozač, ali i čovek - osmeh mu nije silazio sa lica
Karijera ovog momka išla je uzlaznom putanjom, ali moto sport i ceo svet ostali su bez sjajnog čoveka i sportiste, uvek nasmejanog Marka Simončelija. Opasnost prati ove momke svakog trenutka kada sednu na moćne mašine koje oduzimaju dah, tako da treba biti spreman na nešto ovakvo. Svakako, ostaće zapamćen za sva vremena, neka mu je večna slava – “riposa in pace, Marco”!
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže ”nikada ga ne drži mesto”, čovek je ”od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
