Sunčani decembar kupao se prosto u prolećnom raspoloženju, i umesto pahulja provejavale su sumnje da prava zima ipak neće doći. Januar je dokazao da zimska idila, na svu sreću, nije zaboravila adresu naših ulica, trgova, pa i klizališta. Neko je, bez obzira na godine, u ovom trenutku okupiran grudvanjem, pravljenjem sneška, sankanjem, skijanjem, a neko se dosetio i klizaljki obešenih o ekser, onih što su odložene u stare kutije, i pojurio da sa njih skloni prašinu iščekivanja ledenih površina. Sezona klizanja uveliko je počela, atrakcija za sve ljubitelje zime i zabave koju ona nudi.
Elem, pre nego što čvrsto zategnemo kopče na klizaljkama, namestimo zaštitne uloške i uverimo se da ćemo u njima biti stabilni i sigurni, nije na odmet da bacimo pogled na istoriju klizanja i neke zanimljive detalje. Veruje se da su ljudi vekovima unazad na zaleđenim površinama izvodili razne zimske vragolije, ali umetničko klizanje javlja se prvi put u XIX veku.
Spremite se za pravljenje osmica na ledu
U sportskom klizanju pravilo je da se klizači kreću u pravcu suprotnom od kazaljke na satu, odnosno u levu stranu, a kako bi umanjili otpor vazduha, nagnuti su napred. Klizaljke su nekada bile proizvod ručnog umeća, napravljen od više kožnih slojeva, dok se danas koriste i razni sintetički materijali, a imaju i čeličnu oštricu – najznačajniji element klizanja. Klizači su obučeni u specijalne jednodelne trikoe, a žene nose haljine interesantnog kroja i šljokičastih dezena, koje se vijore sa svakim novim pokretom.
Umetnost sazdana od estetike pokreta – akrobacije i gibanje uz osluškivanje taktova muzike neophodna su dekoracija skladnog i privlačnog klizanja, koje beži od usiljenog i nervoznog pomeranja nogu po klizavoj površini leda.
Klizalište je poput zimskog pozorišta, tamo srećemo parove, razdraganu decu, odrasle i zrele ljude sa detinjastim sjajem u očima, nestašne šeprtlje, izvežbane i samopouzdane klizače prvog reda, koji se potajno rugaju svojim umećem. Na takvom mestu duh je umotan u lagani materijal uživanja.
Klizanje podseća na ledeni tango ukoliko posmatrate zaljubljeni par pored sebe kako se lagano suprotstavlja pretnjama leda držanjem za ruku i za kraj ostavlja namerni pad, koji proprati uz osmeh i zagrljaj ili poljubac promrzlih usana.
Hoćemo li na sankanje ili na klizanje?
Osmeh deteta koje smelo kreće u juriš na ledeno prostranstvo, držeći se, ipak, oprezno za maminu ruku, dok se ne okuraži i ne otrgne uz povik: “Mama, mama, vidi šta ja umem!” bez sumnje će odvući pažnju svakome i izmamiti čudnu radost. Dok se prave osmice i piruete na ledu i oponašaju velike klizačke zverke, gura se u stranu strah od “ledene špage”.
I onda “trup”, nečija guza pozdravila se sa ledom, ono isto dete koje se smejalo i mama koja ga uz smeh bodri: “Hajde, klizaču mali, nije ti ništa, ustaj i klizaj dalje, vidi kako ti se svi smeju, pokaži ti njima šta sve znaš.” Ko to nije doživeo možda nikada i nije bio dete.
U saradnji za Delta City Ice Park-om delimo 3×2 ulaznice za termin klizanja. U komentarima ispod ovog teksta napišite zbog čega volite klizanje i tri najmaštovitija odgovora koji od strane čitalaca budu imali najviše like-ova će osvojiti ove lepe nagrade. Redakcija će u ponedeljak u 11h proglasiti dobitnike i kontaktirati ih sa uputstvom kako da preuzmu svoju nagradu.
Jelena Pavlović – student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar, pisac u okviru Narodne biblioteke Srbije – savremenih pisaca, autor romana “Tajne robotovog mozga” i istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.
