Postavljalo se pitanje hoće li ovogodišnje izdanje kasniti ili uopšte biti održano zbog uragana koji besni u Njujorku i okolini, ali definitivno je sve spremno za početak jednog od najstarijih turnira ”belog sporta”. Počinje potera za prošlogodišnjim pobednicima, motiva je kao i uvek na pretek. U muškom singlu titulu brani Rafael Nadal iz Španije, a u ženskoj Belgijanka Kim Klajsters, koja je i 2009. bila najbolja. Što se dubla tiče, 2010. su pobednici bili ”domaća” braća Bob i Majk Brajan, dok su kod dama najbolje bile Vania King, takođe iz Amerike i Jaroslava Švedova iz Kazahstana. Pehar u miksu su podigli Lizel Huber iz Južnoafričke republike i već pomenuti Bob Brajan. Nove nade svetskog tenisa Džek Sok iz Amerike i Ruskinja Darija Gavrilova su osvojili titule u juniorskoj konkurenciji.
US Open je iz čiste zabave za više slojeve društva, izrastao u turnir na kom se danas više od 500 tenisera i teniserki u svim kategorijama takmiče za ukupni nagradni fond od oko 24 miliona. Prvi put je održan kao Američko državno prvenstvo 1881. u Njuportu, Road Ajlend, a pravo igranja imali su samo članovi klubova koji su pripadali Nacionalnoj teniskoj asocijaciji. Prvi šampion bio je Ričard D. Sirs, koji je turnir osvajao i narednih šest sezona. Do 1887. takmičili su se samo muškarci, a prva dama pobednica US Opena bila je Elen Hansel, kojoj je to bio i jedini trofej na istom. Od 1884. do 1911. godine igralo se po tzv. ”sistemu izazova” jer se pobednik automatski kvalifikovao za finale naredne godine. Turnir se 1915. preselio u Forest Hils u Njujorku, a od 1921. do 1923. bio je održavan u Filadelfiji. Od 1978. godine se igra u Flešing Medouz parku na terenima Nacionalnog teniskog centra Bili Džin King, u njujorškom Kvinsu. Interesantno je da se tokom istorije igrao na tri podloge, šljaci (1881 – 1974), travi (1975 – 1977) i tvrdoj, tzv. DekoTurf, na kojoj se igra od konačnog preseljenja 1978.
Do 1968. kada je počela tzv. Open era, tj. prelaz iz američkog šampionata u Grend slem, najviše trofeja osvojili su već pomenuti Sirs, kao i dva Bila, Larned i Tilden, po sedam. Kod dama Mola Bjuršted Malori, koja se takmičila i pod norveškom i pod zastavom SAD ima osam pehara u singlu. Sirs i Džejms Dvajt su osvojili šest titula u muškom dublu, a Margaret Osborn duPont je osvojila US Open u igri parova čak 13 puta. U miks konkurenciji najuspešnija je u tom periodu takođe bila duPont sa osam titula, ali treba pomenuti i Australijanku Margaret Kort koja je igrala u oba perioda i osvojila kao i duPontova osam pehara.
Od 1968. do danas u muškom singlu su po pet puta pobeđivali Amerikanci Džimi Konors i Pit Sampras, kao i Rodžer Federer, zvanično najbolji švajcarski sportista svih vremena. Amerikanka Kris Evert je neprikosnovena sa šest titula u Open eri. U dublu najviše titula, po četiri, imaju američki igrači Bob Luc, Sten Smit i Džon Mekinro. Kod teniserki legendarna Martina Navratilova, Amerikanka češkog porekla ima devet titula u dublu, a duPont i Kort po osam u miks dublu.
Ukupno gledano, najviše titula do 1968. u muškoj konkurenciji ima Bil Tilden, 17, od čega sedam u singlu, pet u dublu i četiri u miks dublu, a posle pomenute godine Džon Mekinro osam, po četiri u singlu i dublu. Što se tiče ženske konkurencije, najuspešnija je Margaret Osborn duPont sa 25 trofeja – tri singla, 13 dublova i devet miks dublova, gledajući period pre 1968. U obe ere Margaret Kort je sa 18 pehara ostavila neizbrisiv trag, kroz osvajanje pet singl titula, osam u dublu i pet u miksu.
Najmlađi pobednici su domaći takmičari, kod muškaraca je to Pit Sampras sa starošću od 19 godina i jednog meseca (1990), a Trejsi Ostin je 1979. sa svega 16 godina i osam meseci trijumfovala na ovom turniru.
Treba pomenuti da se od 2005. takmiče i teniseri u kolicima, a turnir nije održan samo 2008, zbog Paraolimpijskih igara. Do sada je u muškom singlu najuspešniji Šingo Kunijeda iz Japana sa tri titule, a kod dama Holanđanka Ester Verger koja je trijumfovala svih pet puta i u singlu i u dublu. Njen zemljak Robin Amerlan je u paru sa Mihaelom Jeremiasom iz Francuske dva puta osvajao pehar u muškom dublu. Od 2007. se održavaju i takmičenja za tenisere u kolicima koji imaju invaliditet i u gornjem delu tela, a tu je u singlu najuspešniji Britanac Piter Norfolk sa dve titule, dok su u dublu sve tri titule do sada osvojili Nik Tejlor i Dejvid Vagner iz Amerike. U kategoriji žena ovo takmičenje se ne održava.
Pobednici u singlu i dublu u obe konkurencije dobijaju 2000 poena, a poraženi u finalu 1200 u muškoj i 1400 u ženskoj konkurenciji. U juniorskoj kategoriji pobednici u singlu dobijaju po 250 poena, poraženi u finalu 180, a ista je situacija i u dublu. Kod takmičara u kolicima, svi šampioni dobijaju po 800 poena, poraženi u finalu 500, osim u kategoriji sa ivaliditetom u gornjem delu tela, koji dobijaju 100 poena.
Finansijski ”deo kolača” izgleda ovako – šampioni u singlu dobijaju po 1,8 miliona dolara, u dublu po 420 hiljada, a u miksu 150 hiljada ”zelembaća”.
Dosta istorije, brojeva i stranaca, ‘ajmo malo o našima. Srbija će ove godine imati sedam predstavnika, po tri u muškom i ženskom singlu i jednog u dublu. Karavan će predvoditi Novak Đoković, koji je već gubio dva finala (2007, 2010), ali sada dolazi kao prvi teniser sveta i kao prvi favorit uostalom. Viktor Troicki i Janko Tipsarević će pokušati da stignu što dalje i da poprave već sada odličan plasman na ATP listi (16. i 20. mesto). U ženskoj konkurenciji Jelena Janković (12. pozicija na WTA listi) i Ana Ivanović (17) pokušaće da pokažu nešto od svoje pomalo već zaboravljene magije i pokušaju da pomrse račune teniserkama koje su trenutno u boljoj formi. Jelena je igrala finale 2008, pa se nadamo da bi mogla da ponovi nešto slično, a i Ana će biti u užoj konkurenciji samo da pronađe staru formu, koja ju je ne tako davno krasila. Bojana Jovanovski je 54. na svetu i takođe želi da se što duže zadrži u Njujorku, mada njeno vreme tek dolazi, ima nepunih 20 godina, a već je pokazala da može ozbiljno da se računa na nju. Standardan član srpske ekipe je i Nenad Zimonjić koji će kao treći igrač sveta u dublu sa Francuzom Mikaelom Ljodrom pokušati da osvoji jedan od dva Grend slema koji mu nedostaju u prebogatoj riznici.
Od 29. avgusta do 11. septembra nas očekuje puno vrhunskog tenisa, a našima mogu da poželim da ih zaobiđu povrede, kao i naravno bezbroj lakih poena, gemova, setova, mečeva i – slikanje sa peharom u rukama!
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže ”nikada ga ne drži mesto”, čovek je ”od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
