Današnji gost Wannabe Magazina je Aleksandar Bećić, novinar, menadžer za odnose sa javnošću i ono što je trenutno u fokusu, autor romana “Svi naši razvodi” koji će se promovisati 7. marta u klubu Doma omladine u Beogradu. Inspiracija prelepe žene, kako sam autor kaže, iznedrila je knjigu koju ćemo uskoro svi imati prilike da pročitamo.
WANNABE MAGAZINE: Ko je Aleksandar Bećić?
ALEKSANDAR BEĆIĆ: Aleksandar je po zanimanju novinar. Živeo je u raznim gradovima jedne zemlje koja je umrla odavno, ali su pokušavali da je ožive na najčudnije načine: ratovima, svađama, deljenjima. Živeo je taj Aleksandar i u drugim zemljama: Nemačkoj, Velikoj Britaniji… Ali se uvek vraćao. I uvek bio u neraskidivoj vezi sa medijima, odnosima s javnošću i ljudima.
Spoj novinarstva i književnosti, objektivnosti i subjektivnog viđenja sveta, kako to objašnjavate?
Veoma je upitno koliko je današnje novinarstvo (čak i kada se poštuju svi postulati profesije) objektivno.
Nažalost, zbog ekonomske situacije, zaista pravog nezavisnog novinarstva u Srbiji gotovo da nema, osim kada se nalazite u nekoj privatnoj kući u kojoj vlasnik ima dovoljno novca i dovoljno uticaja da može da podnese sve eventualne ekonomske pritiske na njega. Ja imam sreću da radim u takvoj kući, doduše, više ne kao novinar ili urednik, već kao menadžer za odnose s javnošću.
Što se tiče spoja novinarstva i književnosti, ono je u svetu odavno poznato: setimo se samo da je jedan od najvećih pisaca svih vremena, Ernest Hemingvej bio ratni izveštač. Da ne navodim druge primere. Ne vidim zašto nešto što vam se realno dogodilo ne biste i Vi mogli da pretočite u neku priču, umesto u novinarski tekst.
Odbrojavate sekunde do izlaska iz štampe Vaše knjige “Svi naši razvodi”. Kako je tekao proces stvaranja i šta je poslužilo kao inspiracija?
Knjiga je nastala na nagovor jedne prelepe žene koju sam mnogo voleo. U ovoj knjizi je opisano sve ono što sam joj ja, dok sam se udvarao, pričao o sebi i o svojoj porodici. Njen šarm i unutrašnja lepota su bili toliki da su potpuno porazili njen fizički izgled koji je i danas takav da vas ostavi bez daha. U kontaktu sa njom ja sam imao samo dva oružja: moj glas i moju naratorsku sposobnost. Zbog toga sam joj pričao satima.
Na prvoj unutrašnjoj stranici knjige, ispod (dosta dugog) naslova piše da je u pitanju “autobiografija sa neznatno izmenjenim detaljima”. Samu knjigu napisao sam veoma brzo i veoma davno. Naravno, govorim o takozvanoj “prvoj ruci”. I dugo sam tražio izdavača. Verovatno zato što sam bio previše posvećen poslu, a mnogo manje onome što sam postigao onog dana kada sam stavio poslednju tačku u sam roman. U međuvremenu su se još neke stvari izdešavale, pa sam roman morao da prilagodim. Uživao sam dok sam pisao. Uživao sam dok sam roman menjao. Uživao sam dok su ga meni važni ljudi čitali pre nego što sam ga dao u štampu.
Promocija je veoma važan deo u predstavljanju jednog dela, šta planirate povodom toga?
Pre svega želim da se zahvalim Wannabe Magazine-u za premijernu promociju mog romana. “Svi naši razvodi” biće promovisani na klasičan način, 7. marta u Klubu Doma omladine, kada ću se družiti sa ljudima iz “Kurir”-a, sa kojima provodim najveći deo svog dana, jer radim sa njima. Biće tu, nadam se i moje kolege iz drugih medija i najzad, nadam se, mnogi moji prijatelji, koje dugo nisam video. Osim toga, roman ću pokušati da približim svim čitaocima, kroz što više nastupa u medijima. Pokušaću da dođem do svakog mogućeg čitaoca, ma gde on živeo. Zato će moj roman imati i verziju za download, koja se završava ovih dana, pa će i oni koji žive negde daleko ili pak vole da čitaju romane na svom tabletu ili mobilnom telefonu, moći da to urade. Da ne zaboravim, pravim i audio-verziju svog romana. I ona će biti dostupna za “skidanje” preko interneta.
Najavili ste da će sav prihod od prodaje otići domu “Sremčica”, human gest. Kako ste se odlučili da se odreknete ličnog “honorara” što je prava retkost danas?
Moj deo prihoda želeo sam da dam u takve svrhe. Nema tu nikakve velike ideje. Jednostavno sam želeo da pomognem klincima iz Sremčice, jer su oni pomalo zaboravljeni pored nekih drugih sličnih institucija. Valjda zato što nisu u centru grada.
Da li je to vid jednog društveno odgovornog delanja koji nedostaje našoj zemlji?
Neka drugi odgovore za sebe. Znam da u Srbiji ima mnogo humanih ljudi koji svoju humanost ne pokazuju i ne dokazuju, već konkretno rade.
Da iskoristim naslov vaše knjige, od čega ste se Vi u životu “razvodili”?
Od mnogo čega. Pre svega od žena, od devojaka, od gradova u kojima sam živeo… Nikad se nisam razveo od sebe. I to je ono što mislim da je najvažnije za svakoga, bez obzira na to da li je pisac ili, recimo, vozač autobusa.
Koji su koraci neophodni da bi jedan novinar ili osoba postao pisac?
Morate verovati u sebe. I morate znati kako da podnesete gorku pilulu kad vam neko kaže “vidi, ovo ne valja”. Novinari su u tome eksperti, jer gotovo svakodnevno čuju od svojih urednika ili direktora da nešto ne valja. A ja sam u tom poslu već 25 godina.
U saradnji sa Aleksandrom poklanjamo vam 5×1 primerak knjige “Svi naši razvodi”. U komentarima ispod ovog teksta napišite koju biste humanitarnu ustanovu pomogli da ste pisci i autori. Pet komentara koji do 2. marta budu imali najviše lajkova dobijaju po jedan primerak knjige. Redakcija će u petak 2. marta u podne proglasiti dobitnike.
Jelena Pavlović je student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar, pisac u okviru Narodne biblioteke Srbije – savremenih pisaca, autor romana “Tajne robotovog mozga” i istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.