Aleksandar Palajić bio je svakako najzauzetiji model na ovogodišnjem BFW-u. A kada radite reviju za revijom i pritom ste jedan od najprepoznatljivijih modela naše modne scene, nagrada za najboljeg manekena skoro sigurno završava u vašim rukama. E, tu nagradu dobio je Aleksandar na dodeli Amstel FW nagrada! A o njegovom privatnom životu, modi u Srbiji i odnosu prema trendovima pročitajte u intervjuu koji je dao samo za Wannabe Magazine!
Ako slepo pratite trendove, može vam se desiti da iz mase čujete: "Kralj je go!"
WANNABE MAGAZINE: Kako si ušao u svet modelinga i smatraš li ga hobijem ili poslom?
ALEKSANDAR PALAJIĆ: Sasvim slučajno, jer nikada nisam imao te ambicije, niti sam razmišljao o tome, ali 2005. godine sam upoznao Ašoka Murtija, koji je u to vreme bio stilista na televiziji na kojoj i danas radim. Upitao me je jednom u prolazu: “Aleksandre, da li bi se slikao za jedan modni magazin?” Znam da sam se lepo nasmejao tada, ali prihvatio sam to iz znatiželje, izazova, ali i zbog mogućnosti da uzmem novac na brzinu. Bilo je zaista tako, novo iskustvo, nekoliko sati slikanja, nekoliko promena odela, novac u rukama i osmeh na licu. Ni posle toga nisam verovao da će to slikanje odrediti neke nove smernice mog života i nova poznanstva sa osobama iz sveta mode. Poznanstvo sa Jelenom Mladenović iz Udruženja manekena Srbije i Nenadom Radujevićem iz modnog studija Click mi omogućuje da se pojavim na kastinzima, da radim revije, editorijale, spotove, reklame. Moda je industrija; mašinerija u kojoj se obrće mnogo novca, u koju se ulaže mnogo truda i u kojoj su zastupljene različite delatnosti. Zbog svega toga, modeling koji je samo jedna od karika u tom lancu, nije hobi već posao kao i svaki drugi. Samo je razlika u prioritetima, a sa te strane ga nikada nisam doživeo kao nešto što će trajati zauvek i što će mi omogućiti penziju. Hajde da nadjem neku sredinu. Recimo, poslovni hobi!
Čime se baviš pored modelinga i kako provodiš slobodno vreme?
Radim na televiziji dvanaest godina, kao snimatelj. Fotografija, kamera, režija i produkcija su moj prioritet. To je nešto što iskreno volim i što me ispunjava. Slobodno vreme koristim za ljubav, porodicu, prijatelje, sport, šetnje, pozorište, bioskop, koncerte, knjige, putovanja i spavanje.
Učestvovao si na ovogodišnjem Fashion Week-u i imao si priliku da poneseš kreacije različitih dizajnera. Imaš li favorite među našim i stranim dizajnerima?
Dejan Despotovic, Ivan Mandžukić i Tijana Pavlov, a od inostranih Džon Galijano (John Galliano) i Tom Ford (Tom Ford).
Ko je lakši za saradnju: fotografi ili dizajneri? Uživaš li više na revijama ili na snimanjima?
Užitak je isti, sa fotografima se kapiram baš zbog toga što se i ja bavim fotografijom, a sa dizajnerima je još lakše. Poštujem njihov rad, moje je da to iznesem, tako da nemam neki osećaj težine u tom odnosu. Revije su kraće i napetije, jer zbog trajanja nemate mnogo vremena za presvlačenje i oblačenje, a nemate prava na grešku. Tu uvek osećate dozu pozitivne treme, ali i mnogo više zadovoljstva jer imate publiku. Dok su snimanja opuštenija, sporija, tako da nekada uživanja prerastu u očaj koji morate da odradite, da se smejete i kada vam nije do smejanja.
Putujući po svetu došao sam do jednog zaljučka. Mi smo narod koji najviše pažnje posvećuje svojim krpicama. Prosečna plata u Srbiji, koja je koliko i farmerke u Knez Mihajlovoj, neće predstavljati problem da se kupe skupe i markirane stvari. Valjda smo se – živeći godinama u nekoj vrsti izolacije – uželeli svega, pa smo zamenili prave vrednosti za ove nametnute. Tako da, generalno vlada totalna uniformisanost i kod muškaraca i žena. Lični pečat gotovo da ne postoji, a to je loše. Čast izuzecima koji svoj stil prave iz osećaja za lepo, prateci svoj duh, energiju i svoje JA.
Iza ili pred kamerom: užitak je isti
U kojoj meri je dobro pratiti modne trendove i koliko ti vremena posvećuješ svom izgledu?
Dobro je, ali samo ako želimo da vidimo nešto što će nam dati neku novu ideju, što će promeniti stav prema dosadašnjim ukusima, naterati nas da se zapitamo kojem vremenu pripadamo. Ako pratite slepo trendove, može vam se desiti da čujete iz mase: “Kralj je go”! Stil oblačenja se gradi godinama, promenljiv je, ali na kraju uvek treba da obučemo ono što će nas učiniti unikatnim, ali ne po komadu garderobe, već po svojoj harizmi. Lepota dolazi iznutra, tako da sem lične higijene nisam neki fanatik i rob ogledala.
Smatraš li da ti je posao manekena pomogao u otkrivanju sopstvenog stila i koliko se činjenica da si maneken odražava na tvoje samopouzdanje?
Ne. Oduvek sam voleo majice, farmerke, patike, pamučne stvari. Svakakve stvari sam video, nosio, ali nikada nisam drastično promenio stil oblačenja. Samopouzdanje pripisujem svojim godinama, nekim drugim životnim situacijama koje su me menjale, zbog kojih sam postao ozbiljniji od vršnjaka. Modelingom sam počeo da se bavim sa svojih dvadeset pet godina, kada sam donekle bio izgrađena ličnost. Dovoljno da nikada nisam pomislio da sam ja nešto više poseban od bilo koga drugog, samo zato što sam maneken.
Iz tvog iskustva, koja je najbolja formula za ostajanje u dobroj formi i postoji li luksuzni brend za koji bi baš voleo da snimaš reklamnu kampanju?
Umerenost, pozitivan stav prema životu, dobra klopa, vino, sport i seks. A što se tiče brenda, kada bih već birao onda Hugo Boss!
Koji su tvoji budući planovi i ciljevi i gde pronalaziš sebe u budućnosti?
Porodica i ostavljanje ličnog pečata kroz sve svoje preokupacije.
"Revije su kraće i napetije, jer zbog svog trajanja nemate mnogo vremena za presvlačenje i oblačenje, a nemate prava na grešku."
Šta bi savetovao onima koji žele da se oprobaju u modelingu i šta imaš da poručiš čitaocima Wannabe Magazine-a?
Samo napred, modeling je stvar koju treba iskusiti ako vam se ukaže prilika. Živite polako, samo tako život traje duže!
Anđela Najdanović voli da voli. Život. Modu. Amelijin Pariz. Kerin Njujork. Pozorište. Vogue. Beograd. I to u proleće. Uz miris jorgovana. Obožava kada je njen iPod shuffle iznenadi glasom Louis-a Armstrong-a dok se šeta beogradskim asfaltom. U podne. I uživa u sladoledu. Sa ukusom maline. Sour&Sweet. “J’aime bien les couchers de soleil. Allons voir un coucher de soleil…”
