Aleksandra Stanković
WANNABE MAGAZINE: Ove godine održan je 7. po redu festival FIST- Festival Internacionalnog Studentskog Teatra, koji je već nekoliko godina tradicija, a pod upravom je studenata Katedre za menadžment i produkciju u pozorištu, radiju i kulturi. Reci nam kako je sve proteklo i je li bilo posebno teško raditi ove godine ili ste se već malo uhodali?
ALEKSANDRA STANKOVIĆ: Dobro, nekako svaki festival je težak, jer su oni generalno komplikovani produkcijski, potrebno je uskladiti tri različita programa, ali sa jedne strane nam je možda ipak bilo malo lakše, jer je ovo ipak sedmi po redu festival, pa smo samim tim i znali šta nas čeka jer smo već prošli kroz sve to. Mi to ipak radimo od kada smo upisali fakultet, a sada smo već četvrta godina. Tako da nam sa te strane jeste bilo lakše, a sa druge strane smo imali dosta kmplikovane predstave, tehnički, tako da smo se dosta pomučili dok smo sve organizovali, ali dobro, to već tako ide.
Tim čine pre svega mladi ljudi, volonteri. Da li zbog toga katkad ponestane entuzijazma ili se radi još marljivije?
Ne, baš naprotiv, radi se još marljivije i nekako je najbolje raditi sa ljudima koji su volonteri, koji svojim dolaskom žele da rade i onda zaista daju sve od sebe i nekako urade najbolji posao. To je mnogo bolje nego kada teraš nekoga da to radi, a on neće.
U kontekstu bolje komunikacije među ljudima i upoznavanja sa pozorišnom istorijom različitih zemalja, misliš li da je FIST uspeo bar donekle da približi pozorište mladoj publici?
Nadam se. Ove godine smo se baš trudili da upravo to uradimo i samim izborom koncepta pokazali smo da nam je to bio jedan od glavnih ciljeva. Zato smo izabrali da se bavimo upravo klasicima. Oni su svima nama poznati, pošto ih čitamo tokom čitavog školskog i srednjoškolskog obrazovanja. Ali smo opet napravili taj zaokret, pa smo rešili da ih prikažemo na neki drugačiji način, kroz vizuru ljudi koji nekako predstavljaju budućnost pozorišta.
FIST 07
Tema ovogodišnjeg FIST-a je aktuelizacija klasika, koja podrazumeva i prateće programe. Smatraš li da je to najbolji način da bi se pojavilo interesovanje za, kako knjige iz reda klasika, tako i pozorišne predstave dramskog teksta napisanog po njima?
Mislim da su pozorišne predstave najbolji način da se prikaže aktuelizacija klasika, ali smo mi ove godine rešili da festival unapredimo samim tim što ćemo prateći program uskladiti sa glavnim programom, tako da smo jako zadovoljni zbog toga. Prateći program se prethodnih godina uglavnom svodio na slične stvari, nekako je sve ličilo jedno na drugo, a mi smo ove godine želeli da napravimo iskorak po tom pitanju. Smatram da smo obar potez napravili modnom revijom i da je ona na neki drugačiji način predstavila ono što smo hteli da kažemo.
U okviru festivala, kao i svake godine održan je i prateći program FIST OFF. Od čega se on sastoji i je li podjednako uspešan i posećen?
Prateći program ove godine je činila modna revija koju sam već pomenula, koja je bila uspešna i jako se ponosim njenom realizacijom, a ovom prilikom se i zahvaljujem studentima kostimografije koji su nam pomogli i čije smo modele prikazali. Takođe smo imali izložbu koja je trebalo da bude postavljena u holu. Međutim, zbog finansijskih poteškoća, na kraju smo to drugačije tehnički odradili, tako da smo prosto te radove predstavili uz pomoć novih tehnologija. A ono što je svim studentima i srednjoškolcima najzanimljivije su naravno – žurke. Ove godine smo imali dve, povodom otvaranja i zatvaranja i obe su bile jako posećene. Uspeli smo da ostavimo jako pozitivan utisak i svi su se dobro proveli, a to je ono za šta se na kraju i isplati raditi. Nekako nas po tome i najviše pamte.
Edukativni program jednako je bitan deo festivala, a na koji način pokušavate da edukujete mlade ljude u pozorištu i kulturi uopšte?
Mi se trudimo da kroz edukativni program našim studentima damo priliku da čuju nešto što možda nemaju prilike da čuju u samom nastavnom planu i program. Pa im pružamo tu priliku da ostvaruju praktične programe kroz te radionice, da vežbaju ono čime će se baviti. Taj program isto korespondira sa konceptom samog festivala. Jednu od radionica vodio je David Bobe, veliki francuski reditelj, koji je radio sa našim rediteljima i dramaturzima na radionici “Vanvremenski tekst”. Takođe smo rešili da ove godine edukujemo i ovdašnju javnost po pitanju scenske šminke i maske, a tu radionicu je vodila Zdenka Mihelj. Pored toga imali smo i radionicu zvuka “Zvuk teatra”, a poslednja radionica koju smo radili bila je u saradnji sa Assitej-om a imali smo i malu konferenciju sa ljudima iz pozorišta koja je bila jako zanimljiva.
FIST i dalje održava tradiciju dodeljivanja nagrada učesnicima. Recite nam nešto o njima?
Ove godine dodelili smo tri nagrade. Jedna je Best Performer, koja se dodeljuje najboljem glumcu ili glumici i imamo Grand Prix, odnosno nagradu za najbolju predstavu kao i nagradu publike.
Anđela Najdanović voli da voli. Život. Modu. Amelijin Pariz. Kerin Njujork. Pozorište. Vogue. Beograd. I to u proleće. Uz miris jorgovana. Obožava kada je njen iPod shuffle iznenadi glasom Louis-a Armstrong-a dok se šeta beogradskim asfaltom. U podne. I uživa u sladoledu. Sa ukusom maline. Sour&Sweet. “J’aime bien les couchers de soleil. Allons voir un coucher de soleil…
