Ima li u tvom romanu tih ljubavnih odnosa – na svim nivoima? Ko su tvoji junaci?
Ma ljubavni odnosi pršte na sve strane, sa svim mogućim posledicama! Moji junaci su mala grupa likova iz male medijske kuće u provinciji, povezana sa glavnom junakinjom, Azalejom Branković, koja proživljava razne tragične, dramatične, uvrnute i bolne stvari (kroz ljubavne odnose) orijentišući se u odnosu na tu malu grupu odabranih prijatelja, koji takođe proživljavaju svoje drame, pokušavajući da se orijentišu u svojim životima i ljubavnim odnosima. Sve je to mnogo strašno i bizarno, ali junakinja ima uvrnut smisao za humor, pa uspeva svemu da se smeje – sebi najčešće.
Da li je to autobiografska priča?
Naravno. Svaka sličnost likova i događaja sa stvarnim ličnostima i događajima je namerna i bezobrazno je karikirana i pretvorena u burlesku! Ko se prepozna, bolje mu je da ćuti (smeh), ali sad ozbiljno – Azaleja jesam ja, dosta uvrnutija, slobodnija, prodornija i luđa od mene, kao što je to slučaj i sa svim ostalim likovima, koji su utemeljeni na ličnostima stvarnih ljudi, kao što to u literaturi obično biva. Junaci smeju sve ono o čemu pisci maštaju, a mogu da budu i nenormalniji, užasniji, gluplji i bezobzirniji, bez nekih posledica. Recimo, Azaleja je jedna ozbiljno bolesna žena, obolela od teške i gotovo neizlečive bolesti, od koje boluje 99, 99 procenata čovečanstva, a to je egocentričnost. Ta opaka boleština nagriza sve moguće odnose među ljudima, uništava ljubav, izvrće je na najnakaznije načine, pokušavajući da je ograniči i upotrebi kao svoju hranu i moja junakinja se junački suočava sa svojim ego-tripovima, ne štedeći nikoga oko sebe. To je ono što ja vidim kao priču i što je meni najvažnija nit u romanu. Drugi vide nešto drugo.
Šta je video naš popularni pisac, Marko Vidojković, koji je napisao kratku recenziju za “Pitu od šita“?
Ajoooj, Marko je video brojne nedostatke u “utegnutosti“ priče i prilično se nervirao, ali mi je napisao recenziju, zato što je ortak i car (smeh) i zato što je video onaj socijalni sloj koji celu priču čvrsto drži na tlu ove ispošćene i izmoždene zemlje, koliko god junaci vilenili po nebesima, sledili svoje snove i prizivali duhove.
