Ona nas je potpuno očarala svojim talentom i čarobnim glasom. Ana Sofrenović, naša poznata glumica je naša današnja sagovornica na temu dokumentarne drame “Sedam”, lepote, mode i nezaobilazne kulture.
WANNABE MAGAZINE: Jedna ste od sedam sjajnih žena koje čine ansambl revolucionarne dokumentarne drame “Sedam”, koja je i povod za ovaj intervju. Kako ste se odlučili da postanete deo ovog projekta?
ANA: Ovo je veoma značajan projekat jer se na jedan snažan i direktan način bavi temom nasilja nad ženama. Ono što je ovde veoma važno jeste da dramu čine istinita svedočanstva žena iz raznih delova sveta i kultura koje su, boreći se za ono u šta veruju, bile izložene najbrutalnijem nasilju. Razlog što sam se pridružila ovom projektu je što smatram da je ovo veoma bitna tema o kojoj se, pogotovo kod nas, veoma malo govori u odnosu na to koliko je problem rasprostranjen. Sjajno je što su se u ovom projektu okupile žene koje, svaka na svoj način i kroz ono čime se bavi, snažno deluju na ljude oko sebe i trude se da menjaju ono što smatraju da može da bude bolje u ovom društvu. Želim da verujem da će ovaj projekat makar malo pomeriti svest ljudi kad je nasilje nad ženama u pitanju. I da će doprineti većem kontinuitetu u progovaranju i rešavanju teme nasilja, kako nad ženama tako i nasilja uopšte. U našem društvu u ovom trenutku to je apsolutno neophodno.
"Želim da verujem da će ovaj projekat makar malo pomeriti svest ljudi kad je nasilje nad ženama u pitanju"
Drama nosi jasnu poruku: nasilje nad ženama nije prihvatljivo. Koliko se svest o tome podigla u poslednjih par godina?
Mislim da se način razmišljanja kod ljudi veoma sporo menja, a to je upravo ono što je ovde i najveći problem. Postoji još uvek dosta kultura koje nasilje nad ženama ne smatraju problemom i zato je od suštinskog značaja da se o tome stalno i kontinuirano govori jer je to jedini način da se postepeno svest kod ljudi promeni, a samim tim i situacija u kojoj realno i dalje dosta žena trpi nasilje i nema kome da se obrati.
Predstavu režira rediteljka Anja Suša. Kako je raditi sa Anjom?
Anja Suša i ja smo već sarađivale na jednom projektu koji se bavio ženskim temama, u pitanju su bili “Vaginini monolozi”. Drago mi je da opet sarađujemo na jednom ovakvom projektu, jer je Anja rediteljka visoke osetljivosti koja može na pravi način da prenese i scenski podrži ono što je najvažnije istaći u ovakvim izvođenjima. A to je poruka…
Kako biste opisali kulturnu scenu u našoj zemlji?
Naša kulturna scena je u ovom trenutku scena velikog potencijala – kad je talenat u pitanju, ali ne velikih mogućnosti – kad je produkcija u pitanju, jer je godinama bila finansirana od strane države i mnoge kulturne institucije su u trenutku kad je sredstava za kulturu veoma malo primorane da pronalaze nove načine ili se bore za snažniju finansijsku podršku države. Volela bih da se svest o tome koliko nam je kultura potrebna podigne jer mi se čini da nismo svesni koliko ćemo visoku cenu platiti na duge staze ukoliko svi ne učinimo nešto sa pozicija na kojima smo da se svi segmenti naše kulturne scene razviju što je više moguće.
Ne možemo, a da se ne vratimo na trenutak u prošlost. Kao pevačica debitovali ste sa naslovnom pesmom u filmu “Kaži zašto me ostavi” (1993). Po čemu pamtite taj period rada?
Period 1993. godine je bio jedan od najtežih u našoj skorijoj istoriji. Mnogima je ta pesma predstavljala simbol svega što smo tog trentuka kao društvo prolazili. I ja, koja sam tog trenutka bila veoma mlada i ne potpuno svesna svega što se dešavalo, nisam ni znala do koje mere će ta pesma ostati u sećanju ljudi i kod mnogih uvek zauzimati važno mesto. To i jeste jedan od najuzbudljivijih aspekata rada umetnika, naš rad deluje na duge staze i zato i nosi u sebi veliku odgovornost.
Moj moto i poruka svima je da veruju u sebe i da žive život punim plućima…
Iskustva nas oplemenjuju. Kakva su bila ona sa Meredit Monk (Meredith Monk)?
Meredit Monk je bila jedan od mojih najvećih umetničkih uzora ne samo kad je umetnički izraz u pitanju već i kao žena u umetnosti. Ona mi je dosta približila, kao jedna od najvećih žena umetnika koje poznajem, kako je to biti žena u umetnosti i šta uopšte podrazumeva ozbiljan umetnički rad.
Njena podrška mi je uvek beskrajno značila i razgovori s njom su mi dosta pomogli u razmišljanju o mom sopstvenom radu i traganju za najboljim pristupom. Dala mi je dosta samopouzdanja svojom verom u moj talenat i energiju koju sam spremna da uložim u ono čime se bavim.
Na koju ste svoju ulogu najponosniji i zbog čega?
I dan-danas uloga Sali Bouls u predstavi “Kabare”, u režiji Soje Jovanović i ulogu Jelene u filmu “Ubistvo s predumišljajem” izdvajam kao svoje omiljene uloge.
Kako je Wannabe pre svega modni i beauty magazin, naše čitaoce će zanimati kako se Ana neguje?
Pošto dosta dinamično živim, moji svakodnevni rituali vezani za negu dosta su jednostavni; dok, kad god imam vremena, sebi omogućim masaže od kojih se najbolje i najbrže revitalizujem. Uvek se trudim da koristim najkvalitetnije proizvode, ali i što prirodnije.
Kako biste opisali svoj modni stil?
Moj modni stil je pravi mix raznih. I uvek se oblačim u odnosu na posao koji tog trenutka obavljam i trenutno raspoloženje. Volim neobične krojeve, elegantne linije i uvek volim da na sebi imam neki detalj koji je neočekivan uz kombinaciju koju imam na sebi. Primetila sam da kad god radim neki novi projekat uz njega je vezana i određena kombinacija odeće koju nosim.
Sigurna sam da to nije slučajno.
Poruka za naše čitaoce.
Moj moto i poruka svima je da veruju u sebe i da žive život punim plućima…
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.
