Bojana Borak je talentovana dizajnerka rođena 22.jula 1984. godine. Srednju školu završila je u Sremskoj Mitrovici, smer građevinski tehničar. Nakon završene srednje škole, u želji da se bavi enterijerom upisuje industrijski dizajn na Univerzitetu u Beogradu. Tokom studija odlučuje da se u potpunosti posveti modnom dizajnu, koji je do tada bio njen najveći hobi. Konačnu odluku za pokretanje svog brenda BokicaBo donosi sa svojim dečkom Nikolom 2009. godine. Iste godine izdaje i svoju prvu kolekciju za sezonu jesen/zima 2009. Ono što je opušta i u čemu uživa jesu kvalitetna knjiga, dobar film, slobodno vreme provedeno u prirodi, crtanje i plivanje.
WANNABE MAGAZINE: Pojam mode svako od nas različito doživljava. Kakav je tvoj doživljaj ovog sveta?
BOJANA BORAK: Modu doživljavam kao nešto što je sastavni deo svake osobe, nešto što je normalno i svakodnevno. Ljudi su od davnina pratili modu i vodili računa o tome kako su obučeni, pa i danas. Odlično je to što kreacija kroz razne oblike, linije, boje, dezene može da izrazi karakter i suštinu neke osobe, ali i da prikrije.
Svaki početak donosi mnogo poteškoća, ali i po neku zanimljivost. Kakav je bio tvoj?
Ne bih rekla da mi je početak doneo neke poteškoće, s obzirom na to da sam ovim poslom počela da se bavim veoma spontano i bez nekih prevelikih očekivanja, možda zato što sam po prirodi jako skromna, ali mogu reći da bi moda, bez podrške porodice i dečka, ostala samo hobi. Inače, moja majka je krojačica i kad sam bila mlađa uvek je bila tu da moje ideje sprovede u delo. Uvek kažem da sam ja pasivno učila o tome ceo život, i onda kad sam jednog dana uzela makaze i mašinu u ruke to je bilo kao da sam se rodila s tim, i ništa nije bilo teško.
Šta je to što privlači tvoju pažnju i inspiriše te?
Ne bih puno trubila o inspiraciji, prosto se kod mene to dešava samo od sebe, volim da uživam u nekim malim stvarima, u muzici, prirodi itd. Mislim da je kod mene ljubav ipak najveći pokretač, sad ovo zvuči kao kliše, ali je to prosto tako.
Kako bi opisala svoji lični stil?
Lični stil se kod mene ne razlikuje mnogo od ovog što stvaram. Tako da što vidite u mojim kolekcijama, slično ćete videti i u mom ormanu.
Modna scena Beograda je veoma šarolika. Kako se tebi dopada ista?
Definitivno Beograd ima više lica mode, što bi naravno trebalo da bude u redu, ali s obzirom na to da su ta lica u velikoj disproporciji ne bih mogla da generalizujem. Imamo recimo par televizija sa nacionalnom frekvencijom, i samim tim veliki uticaj na modnu scenu kako u Beogradu tako i u celoj zemlji. A opet sa druge strane imamo razne modne i kulturne događaje, pojedina zanimljiva mesta gde možemo videti more dobrih odevnih kombinacija. Ja se iskreno nadam da će ovo drugo vrlo uskoro početi da dominira Beogradom i ostatkom zemlje.
Do sada si izdala već četiri kolekcije. Možeš li nam reći nešto više o njima?
Svaka je projekat za sebe. Ja imam tu sreću da mi se dečko bavi grafičkim i web dizajnom, a uz to i prijatelje koji su zaslužni da moj rad, svaki put drugačije upakovan, naiđe na pozitivne reakcije. Suštinski nema nekih velikih razlika u kolekcijama, ali mi prijatelji kažu da je svaki put zrelija i ozbiljnija, to je valjda i normalno. Sad već možete naslutiti šta vas čeka u sledećoj kolekciji, ali ko zna, mesta za eksperimentisanje uvek ima.
Koje materijale najčešće koristiš kreirajući unikatne komade garderobe?
Trudim se da koristim što prirodnije materijale – pamuk, lan, vunu, viskozu… Svi oni postoje u raznim teksturama, dezenima i bojama. Činjenica je da je kod nas taj izbor veoma sužen, pa me tera da prvo kupim materijal, a tek onda da kreiram. Naravno, nekada nađem ono što sam zamislila, ali vrlo retko.
Kome su namenjene tvoje kolekcije? Da li imaš određenu ciljnu grupu?
Ne ciljam kolekcijama određene ljude, prosto stvaram nešto što je nosivo, a opet sa malom dozom neobičnosti i da to može da privuče pažnju različitih ljudi. Kažem ljudi, iz razloga što se za moje kolekcije ne interesuju samo žene već i muškarci.
Postoji jedna zanimljivost koju često prepričavam kao lepo iskustvo, a to je da me je kontaktirao jedan dečko iz Švedske i poželeo je da mu napravim model pantalona po njegovim merama. Bio je jako simpatičan i rešila sam da mu pošaljem pantalone bez ikakve nadoknade, možeš zamisliti njegovu reakciju. Od tada je redovan kupac mojih kreacija, a postali smo i prijatelji.
Da li postoji neko od domaćih ili stranih dizajnera sa kim bi volela da ostvariš saradnju?
Naravno, ima mnogo dizajnera čiji rad cenim. Za početak, ja bih na istoku saradnju ostvarila sa Eli Kišimoto (Eley Kishimoto) i Cumori Čisato (Tsumori Chisato).
U saradnji sa Bojanom, poklanjamo vam suknju iz njene kolekcije. U komentarima ispod ovog teksta napišite kako su i kada žene počele da nose suknje, a najmaštovitiji i najoriginalniji odgovor koji od strane čitalaca bude imao najviše like-ova će osvojiti ovu lepu nagradu. Redakcija će u sredu u ponoć proglasiti dobitnika i kontaktirati sa uputstvom kako da preuzme svoju nagradu.
Marijana Katić je studentkinja novinarstva. Uvek nasmejana i spremna za nove izazove. Zaljubljenik u modu, shopping, putovanja, tehnologiju i poeziju Mike Antića. Pozitivna energija, red, rad i organizacija pokreću njen svet i čine svaki dan posebnim. Omiljeni citat: ”If you never try, then you’ll never know!”
