Naš sagovornik danas je Darko Marković, mladi dizajner automobila. Put koji je Darko prešao u najmanju ruku veoma je zanimljiv: korak po korak krčio je sebi prostor, od 3D umetnika, preko sazrevanja u priznatog dizajnera na studijama industrijskog dizajna, do stipendiste Lamborghinija, Volkswagena i Audija na master studijama jednog od najprestižnijih fakultata za dizajn automobila, “Scuola Politecnica di Design” u Milanu, gde i danas živi i radi. Svojim primerom Darko svima pokazuje da su, ako si dovoljno uporan, radan i tvrdoglav u svojim ambicijama, sa jasnom vizijom šta želiš, svi putevi tvoji i svaki san je ostvariv. Jer kako kaže, život ga je naučio da se “trka vozi do kraja, a ne samo do prve krivine”.
WANNABE MAGAZINE: Zdravo, Darko. Verujemo da si se mnogo igrao autićima kada si bio mali. Da li se već tada u tebi rodila želja da jednog dana dizajniraš automobile?
DARKO MARKOVIĆ: Zdravo Wannabe Magazine, nisam se igrao autićima kada sam bio mali, ali se sada igram automobilima za velike dečake (smeh). Moj put prilično je drugačiji od puta ostalih dizajnera, s obzirom na to da nisam bio neko ko je voleo da crta kao mali. Ali bio sam izuzetno kreativan, što su uglavnom trpele stvari iz kuće koje sam rasklapao i od njih pravio nešto novo. Tako sam sa 11 godina napravio verovatno svoj prvi dizajn automobila, koji je bio sastavljen od kutije za cipele i dva elektromotora koja sam prepovezao sa nekim starim kontrolerom i tako maltretirao ukućane vozajući ga po kući.
Sada si u Milanu, na čemu trenutno radiš?
Da, u Milanu sam, gde sam diplomirao pre pet dana. Tokom godine učestvovao sam na projektima za Audi, Volkswagen i Lamborghini. Svaki od brendova imao je poseban zadatak za mene i moje kolege sa fakulteta. Iako smo bili studenti, radili smo za njih i pružili im veliki broj svežih ideja i vizija. Nažalost, još sam pod ugovorom i ne smem da pričam na tu temu, ali projekti imaju veze sa “Milan Design Expo 2015”.
Trenutno razmišljam o tome kuda da idem dalje, koji bi mi brend najviše odgovarao i šta želim da radim.
Šta te inspiriše prilikom stvaranja novog koncepta?
Insipiracija je svuda oko mene, svakodnevno opažam svet. Pre neki dan, dok sam šetao, video sam devojku sa dugom plavom haljinom koja se vijorila na vetru. U toj sceni neko će primetiti samo haljinu, ali ja sam video mnogo više od toga – sklad nežnih linija koje su mi dale ideju za “ramenu” liniju novog modela auta, novi far, pa čak i nešto potpuno novo i inovativno – auto koji može da se sklupča poput tkanine u slučaju nedostatka prostora. Knjige i magazine čitam na dnevnoj bazi, time obogaćujem sebe, a samim tim i svoj dizajn.
Uglavnom ljudi imaju stav da je dizajn crtanje. Naprotiv, crtanja ima najmanje. Najveći deo radnog vremena odlazi mi na razmišljanje i planiranje. Volim da upoznajem nove ljude sa kojima ću potencijalno učestvovati u nekoj svežoj, kreativnoj i zabavnoj komunikaciji.
I u muzici nalazim veliku inspiraciju. Kako kažu moje kolege, ona jedino ne svira kada prezentujem svoj rad šefovima i profesorima, a ni tada nisu sigurni da je u pozadini tišina (smeh).
Da li radiš i na dizajnu unutrašnjosti, ili samo karoserije?
Radim na celom automobilu: od volumena, pa do najsitnijeg detalja poput pepeljare. Pored toga što sam dizajner automobila, imam i diplomu osnovnih studija iz industrijskog dizajna, tako da radim i na osmišljavanju svih predmeta koji nas okružuju, a ne samo automobila.
Kako bi opisao svoj rad?
Moj rad koncipira se na ideji da svet mora biti bolji. Ono što me negde razlikuje od ostalih kolega jeste što se ne baziram samo na estetici proizvoda, nego uvek radim na tome da dodam nešto novo. Forma definitivno prati funkciju, ali u mom slučaju trend prati tehnologiju.
Volim da se bavim futurizmom i novim tehnologijama. Kada na nečemu radim, ne zadržavam se u standardnim okvirima, nego pokušavam da sklonim prepreke i gurnem dizajn preko određenih granica.
Kako izgleda tvoj dan?
Dan počinjem rano ujutru čitanjem magazina i praćenjem novih trendova, koji mi donose i neophodan nalet kreativne energije. Pošto “sažvaćem” nove ideje, odlazim da radim. Uvek imam kraj sebe svesku A4 formata, u kojoj crtam i pišem šta mi pada na pamet.
Uglavnom se dešava da radimo od devet ujutro do kasnih večernjih sati. Za vreme pauze idem na kik-boks ili neki aerobni trening koji će mi obogatiti pluća vazduhom i dati mi dodatnu energiju. Ručak sa kolegama uglavnom se pretvori u ćaskanje o automobilima ili konceptima na kojima radimo, iako već ceo dan pričamo na tu temu. Zato ću naći ženu koja se neće baviti automobilima (smeh)!
Ukoliko se desi da izađem ranije, idem da se vidim sa prijateljima, i po povratku kući stavljam ideju na papir, jer se slegla i uobličila.
Do sada si osvojio nekoliko nagrada. O čemu se zapravo radi?
Nagrade sam osvajao iz različitih oblasti. Tako sam svoju prvu nagradu dobio za redizajn postojećeg tramvaja KT4 u Beogradu, gde sam osvojio drugo mesto. Zatim, osvojio sam drugo mesto za dizajn Citroen automobila namenjenog za ljudima starijim od 65 godina u Zagrebu, nakon čega je usledilo osvajanje drugog mesta na najvećem takmičenju za nautički dizajn u Čikagu, MDRA. U pitanju je bila “Ležaljka za brod”, koja prilikom brodoloma postaje splav za spasavanje.
Dodatnu satisfakciju donosi mi to što su moji radovi bili teme svetskih portala iz područja dizajna. Tako je moja jahta “Eagle Yacht” nazvana Ferrarijem na vodi; Peugeot “Omni” našao se na listi 15 najboljih eco-friendly automobila budućnosti. Jedna od omiljenih mi je “Hodie stolica”, moj diplomski rad. Nazvana je “Lamborghinijevim tronom za sedenje u kafiću”.
Da li si do sada sarađivao sa nekim od proizvođača automobila? Za koga bi jednog dana želeo da radiš?
Već sam pomenuo, tokom studija smo sarađivali sa VW, Audijem i Lamborghinijem. Za koga bih voleo da radim jeste teško pitanje, ali mi je definitivno ambicija da firma u kojoj budem zaposlen daje više slobode i u ovom trenutku menja svoj brend. Verovatno bi to bio neki francuski ili azijski proizvođač. U njihovim sektorima tehnologija i pristup dizajnu trenutno se menjaju.
U kom pravcu se kreće dizajn automobila? Šta možemo da očekujemo od proizvođača narednih godina?
Tokom narednih godina automobili će krenuti drastično da se menjaju. Po mojoj proceni, budućnost je ideja da automobili komuniciraju, čime će i neka nova mreža automobila sveukupno poboljšati stanje u saobraćaju.
Rečenica “vreme je novac” u žargonu automobilske industrije bila bi “prostor i sigurnost su novac”.
Za kraj nam reci koji bi model automobila izdvojio po svojoj posebnosti i postavljanju standarda u dizajnu.
Izdvojio bih dva modela po mom ukusu, prvi je dizajn američkog dizajnera italijanskog porekla Džejsona Kastriote (Jason Castriota), “Maserati Birdcage”: kada se pojavio 2006, njegove proporcije i potpuno nov način otvaranja ostavili su me bez daha. Drugi model je omiljeni auto Džejmsa Bonda (James Bond), “Aston Martin DBS” – sve što auto treba da bude: seksi, agresivan, brz, ali ujedno i uglađen i elegantan.
Darka možete da pratite i na blogu.
Miloš Marković – Filmofil. Gastronom. Zaljubljenik u fotografiju, sneg i besmislene rasprave do kasno u noć. Nema strpljenja za glupost. Voli da se smeje. Obožava kada devojke primete da ima retko maslinastozelene oči. Neizlečivi romantik. U pokušaju da odraste.