Umetnost boji Dejanove dane
Dejan Clement rođen je 1989. godine u Beogradu. Kolažista, konceptualista, Queer, POP-art, intermedijalni umetnik i student završne godine ALU u Trebinju, slikarski odsek. Autor je i kreativnog bloga.
WANNABE MAGAZINE: Kada ste otkrili umetnost, ili je ipak ona otkrila vas?
DEJAN CLEMENT: Mislim da se nikada nije postavljalo pitanje da li ću se baviti umetnošću, to je od detinjstva bilo potpuno jasno, jedino pitanje bilo je kojom vrstom. Tako sam, primera radi, sedam godina bio u školi glume, potpuno uveren da je to moj životni put, pa se stvorila želja za književnošću, zatim za vizuelnom umetnošću, pa čak i muzikom. Kada imate toliko toga da date i kada imate stvarnu potrebu da se na umetnički način izrazite, prirodno je, kao i u drugim sferama života, da ćete pokušati to da ostvarite na različite načine, sve dok ne spoznate gde se najviše pronalazite i gde možete da date maksimum sebe.
Umetnici kroz svoja dela pričaju neverovatne priče. Kakve poruke vi želite da ostavite u oku posmatrača?
Zapravo, kada sam počeo da razvijam ovo što danas vidimo, nisam imao nameru da pričam priče, već potrebu da se kreativno izrazim i ono ogoljeno i iskreno iz sebe izvučem u nekom pristojnom obliku i podarim ljudima. Nisam očekivao da će vremenom ljudi početi da se poistovećuju sa situacijama na pojedinim radovima, da ih doživljavaju preko sopstvenih iskustava, lično. To je za mene veoma značajno, jer ako je jedan rad nastao kao posledica nekog mog intimnog događaja, a neko ga na svoj lični način doživeo kao događaj iz svog života, to mi govori da je delo počelo da živi individualno i da ima isti značaj za mene i posmatrača. Rad se tematski najviše bavi raznim oblicima slobode i savremenim čovekom.
Modni editorijal “Gritings From Vonderlend” objavljen je u austrijskom magazinu “Vangardist”. Gde ste pronašli inspiraciju za ovaj editorijal?
Ideja da radim na modnom editorijalu potekla je iz zamisli modnog urednika Srđana Švelja, sećam se da nisam ni sekunda razmišljao o tome da li da prihvatim, već se odmah posvetio razvijanju ideje. Za mene je to bio izazov, a svaki izazov je jedno fantastično putovanje, mnogo sveže energije i motivacije, te mi je ovaj projekat, da kažemo, baš “legao”.
Kada se spoje kreativnost i talenat
Kako biste definisali kulturnu i umetničku scenu u Srbiji?
Zaista ne pripadam velikoj grupi ogorčenih umetnika koji su često i sujetni. Slažem se sa njihovim stavom da je scena konfuzna, da država ne ulaže dovoljno, da je kulturna politika loša, da publika nije dovoljno zainteresovana, ali ne vidim ništa loše u tome. Naprotiv, svako ko je bar malo ozbiljnije istraživao okolnosti u kojima su neki stilovi nastajali, koliko je različitih umetničkih pokreta bilo, koliko umetnika – shvatiće da to tako treba da bude, te da je čak i pozitivno. Razlog da na to gledamo pozitivno jeste taj što će, kada ovo bude prošlo vreme, stručnjacima biti lakše da uvide ko je imao najveći uticaj, šta je imalo najjači efekat, selekcija će biti jednostavnija. To vam je kao sa ormanom preko jedne godine, nešto otpada, nešto novo dolazi, nešto više nije aktuelno, nešto je postalo aktuelno, menjaju se osećanja, potrebe i gledanja na neke stvari. Na kraju godine, ono što vam je izgledalo najbolje sačuvate za sledeću sezonu, ostalo bacite ili čekate vreme kada će možda opet biti u trendu.
Kako biste opisali svoj stil?
Vizuelni umetnici se pre svega bave estetikom, pa je nekako prirodno da želiš i umeš da se izraziš preko garderobe. Samo, postoji jedna stvar koja je kod nas veoma izražena, a to je potreba da po svaku cenu ulaziš u neke okvire i šablone krugova ljudi gde misliš da pripadaš ili to želiš, nekada je to bilo po žanru muzike, danas je vrsta i podvrsta toliko da se normalan čovek ne može opredeliti samo za jednu. Nikako da shvatimo da nije bitno šta nosimo koliko kako to nosimo, umemo li, da li odelo nosi nas ili mi njega. Ja lično želim da ličim na sebe – “da obučem sebe na sebe”.
Pratite li modne trendove?
Pratim trendove koliko mogu, ali se pre odlučujem da pratim svoje želje, identitet i osećanja, i onda se teško može desiti da “omašiš”. Situacija u našoj zemlji takva je da malo nas može da ode u inostranstvo, gde je tržište bolje i gde ćeš naći ono što ti najviše odgovara, a nije ni nedostižno za novčanik; tamo, za razliku od našeg tržišta, garderoba za muškarce nije neinspirativna, dosadnih krojeva i boja. Ta situacija polako se popravlja, ali veoma sporo, pa – najiskrenije – da imam vremena i sredstava, sam bih sebi dizajnirao ono što želim da nosim.
Dejan je ilustrovao preko dvadeset knjiga i časopisa
Na sasvim neobičan način pop-art živi u vašim delima. Na čemu trenutno radite?
Postoji više projekata koje sam započeo, od toga se izdvajaju dva kao prioritetna u ovom trenutku. Jedan je u vezi sa intermedijalnom umetnošću, koja se, moram reći, veoma dobro razvija, i uskoro se može očekivati promovisanje tih kratkih video radova gde po prvi put spajam kolaž i pokret. Drugi veliki projekat jeste handmade kolaž izveden na zidu približne veličine 8mx3m, što je jedan od najvećih ispita za mene do sada, ali ujedno i nešto što sebi dugujem, kako bih krunisao osam godina likovnog obrazovanja.
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
