DJ Dušan Kačarević tvrdi da je emocija osnovna nota njegove muzike. Skoro dve decenije ostaje veran svom stilu i još jednu godinu u nizu možemo ga slušati u beogradskim klubovima The Tube i Maldost, u kojima se verna publika prepušta njegovim miksovima. Pravi je primer kako spojiti posao i zadovoljstvo, a pri tom ostati profesionalan. Nastupao je u svetskim metropolama i po peščanim plažama, sarađivao sa velikim imenima naše i svetske muzičke scene i organizovao mnogobrojne žurke, što ga je navelo da otvori firmu Sonic Agent doo, koja se bavi organizacijom i realizacijom raznih manifestacija. Sa Dušanom smo razgovarali o trenutnoj situaciji koja se odvija u podzemnim vodama Beograda. Dušan smatra da je bolje da postoje dva prava underground kluba i hiljadu komercijalnih, nego da se u mnogima razblažuje ponuda raznolikom muzikom radi zadovoljavanja zahteva šire mase. Misli da je klubovima potreban kvalitet muzike, a ne kvantitet publike.
Isplivao iz podzemnih voda na svetlost dana, rolerijada 2009.
WANNABE MAGAZINE: Da li smatraš da si dovoljno poznat beogradskoj publici?
DUŠAN KAČAREVIĆ: Da, mislim da sam dovoljno poznat našoj publici, ali to mi nikada nije bio primaran cilj – već da budem kvalitetan i originalan u onome što radim. Posle toliko godina posvećenog rada, moraš znati gde ti je mesto.
Po čemu se današnja underground scena razlikuje od one pre dvadeset godina?
Dobro pitanje! Tom pokretu sam se priključio devedesetih, kada je kod nas tek počela prava ekspanzija Rave kulture. Bilo je žurki i nekoliko godina pre toga, ali mislim da je tek tada sve krenulo petom brzinom. Razlikuje se u mnogo čemu, tada je još bila nekako neshvaćena, ali iskreno voljena od strane mladih zaljubljenika u muziku. Nisu nam bili bitni svetlucavi klubovi, velika svetla i lažni sjaj – nama je bila bitna samo muzika koju slušamo, dok je to sada totalno druga priča.
Zamisli sebe u poziciji dvadesetogodišnjaka. Da li misliš da bi uspeo da pronađeš put do svoje trenutne pozicije?
U današnje vreme život nije nimalo lak, utoliko pre što ima mnogo toga što nas zbunjuje i skreće sa nekog zdravog puta. Mislim da bi me ljubav i strast prema muzici, ljudima i samom noćnom životu definitivno doveli do odredišta. Samo nisam siguran koliko bi bio sličan ovome, jer vremenom niko ne upravlja.
Da li možeš uopšte da pretpostaviš kako će izgledati noćni život za dvadeset godina?
Zaista nemam takvu viziju. Voleo bih da izgleda kao neka slika iz moje glave koju vrtim, evo već deceniju, ali mislim da je realnost u našoj zemlji totalno drugačija, nažalost. Underground populacija je ugrožena vrsta i samim tim klabing kultura je jako svedena. Nemamo podršku sponzora, štampanih medija, niti jedan normalan radio, magazin, a da ne pričam o nekoj vrsti edukativnih emisija na televiziji. Uz takav stav, održavanje ove kulture je teško i počiva isključivo na viralnom marketingu, delovanjem socijalnih mreža i jedne određene grupe hrabrih ljudi koji pokušavaju decenijama da ožive ovaj grad na drugačiji način.
Da li i ti tvrdiš da su potrebne godine iskustva da bi se istinski razumeo i osetio rejv?
Naravno da ne. Da bi osetio muziku moraš biti dovoljno opušten i ne smeš je slušati površno kao što to većina ljudi radi. Vremenom, slušanjem muzike steknes “uvo” i pronađes sebe. Brza hiperprodukcija vlada svetom i mnogo loše muzike se plasira na našim i stranim medijima. Svi pokušavaju nesto da prodaju, ali vreme pokaže svoje. Hitovi dođu i prođu, kvalitet živi!
Pool party- Miami, razmenjujući iskustva sa svetskim muzičarima proširio je svoje muzičke vidike
Da li postoji viši cilj kojem težiš u svojoj daljoj muzičkoj karijeri?
Moj trenutni cilj je da otvorim pravi underground klub u kome će moći da se skupljaju ljudi, gde će se smejati, igrati, upoznavati i živeti svoj san uz kvalitetnu muziku domaćih i stranih umetnika. Mi smo je nazvali sigurna kuća za DJ-eve. Želja nam je uvek bila da pokrenemo edukativne muzičke radionice sa zanimljivim gostima iz zemlje i sveta, kako bismo preneli DJ producentima i regularnim posetiocima neka iskustva i znanja o elektronskoj kulturi i muzici generalno.
Ove godine si proslavio 33. rođendan na Tajnom mestu u prirodi. Spojio si muziku, prirodu, prijatelje i gomilu pozitivne energije stvorivši nezaboravnu žurku koja je trajala preko 24 časa! Hoće li ta žurka ikada prestati, ili je to jednostavno način života?
Kroz ovu igru, muziku, klubove i festivale širom planete, upoznao sam neke od najiskrenijih ljudi i naučio mnogo toga o muzici i kulturi. To je mnogo više od same muzike. Jednom prilikom, dok smo bili u klubu, moja prijateljica mi je rekla “Greh je zaustaviti muziku”. Zasto bih ikad pomišljao da stanem? To nisam ja! Puštaću muziku, igrati i družiti se, dokle god budem hodao.
Mina Smiljanić juri za životom koji nju ne uspeva da stigne. Preambiciozni kolekcionar iskustava i uspomena. Piše brodski dnevnik da bi sprečila zaborav. Plaši se dokolice, beži od monotonije, kipi iz kalupa. Uvek svuda. Veruje da može sve i da sve zavisi od nje. Smatra da je previše jednostavna i previše komplikovana za jednu ženu. Akcijaš. Skitnica. Fu.
