WANNABE MAGAZINE: Predstavi se čitaocima Wannabe Magazina?
DJ Oakich: Maj nejm iz Nikola Đokić i za sada sam ipak poznatiji pod tim imenom, nego pod pseudonimom DJ Oakich. Vodim dva paralelna života. Telom sam u Budimpešti, gde studiram Fakultet za medije i komunikacije, a glavom u Beogradu, jer grabim svaku priliku da sednem u kola i nakon par sati vožnje stignem da jedem domaću hranu, da se svađam u saobraćaju, i da se družim sa ljudima koje volim, u gradu u kojem sam rođen.
Kada si počeo da se baviš muzikom?
Sve je počelo pre par leta na Exitu. Do tad nisam gotivio neki određen žanr, ali posle fenomenalnih iskustava i skakanja uz zvuke Steve Angello-a, Sebastiana Ingrosso-a i mnogih drugih DJ-eva, poželeo sam da saznam više o elektronskoj muzici, ni ne sluteći da ću se jednog dana istripovati da budem svetski poznat DJ. Nakon selidbe u drugu državu imao sam dosta vremena da se upoznam sa mojim novim omiljenim muzičkim žanrom. Vremenom sam otkrivao šta mi se dopada, a šta ne, i vrlo brzo sam shvatio da se najbolje pronalazim u stilu Axwell-a, Steve Angello-a i Sebastiana Ingrosso-a, koji su mi i dan danas glavni uzori i inspiracija. Slušanje te vrste muzike me je podstaklo da saznam više i o DJ-ingu, te sam sebe častio, bukvalno poslednjom ušteđevinom, jednom miksetom i krenuo da učim osnove DJ-inga, u kućnoj varijanti. Odatle je sve krenulo.
Koju vrstu muzike puštaš na svojim nastupima i kakve pravce trenutno preferiraš?
Danas su linije između žanrova elektronske muzike jako tanke i muziku koju puštam generalno mogu da nazovem house-om, mada se tu provlače i drugi žanrovi, konkretno tehno i tech-house. Gnušam se komercijale i smatram da DJ-evi ne smeju da se ograniče isključivo na komercijalne hitove u njihovom originalnom obliku, već da, ako već žele da se dodvore publici, to bude na neki originalniji način. Svestan sam DJ mora da se prilagodi publici preko puštanja originala ili remix-a poznatih pesama, takozvanih “crowd pleaser-a”. No, ipak treba imati meru i mislim da DJ-evi moraju da izbalansiraju interese i da nađu kompromis između svog ukusa i ukusa publike.
Što se tiče producenata, po mom mišljenju najbolji producent trenutno je Eric Prydz. I naravno Swedish House Mafia (Axwell, Ingrosso, Angello)! Rame uz rame sa njima po DJ-ingu i produkciji je i Dirty South koji je sarađivao i sa Axwell-om i sa Ingross-om. Jako sam se iznenadio kada sam nakon nekog vremena otkrio da je drug mojih idola zapravo Dragan Roganović a.k.a Dirty South! Tako da imamo našeg čoveka u vrhu.
Kakvi su ti planovi za dalju karijeru i da li uopšte možemo u Srbiji na to da posmatramo kao na posao ili kao na dobro zezanje?
Neki okvirni plan je da usavršim produkciju i time kroz par hitova iz moje kuhinje, otvorim sebi put ka internacionalnoj karijeri. Ne bih bio zadovoljan da recimo, budem resident DJ jednog kluba, i time svake nedelje puštam iste pesme istoj publici. Barem ne za stalno. Želeo bih da odem korak dalje od toga.
Što se tiče drugog dela pitanja, smatram da ako voliš muziku, posao DJ-a može da bude jako dobro zezanje. Ako si dobar možeš i da zaradiš dobru lovu i da radiš ono što voliš. Sa druge strane fora je ne zasititi se i ne upasti u monotoniju jednog te istog grada, kluba ili muzike koju vrtiš. Tako će ti posao uvek biti i zadovoljstvo.
Da li pratiš rad srpskih DJ-eva i kakva je naša DJ scena?
Pratim rad srpskih DJ-eva, koliko je to moguće, s obzirom na to da naša DJ scena, nažalost, ne zaslužuje epitet scene. Znam ko su glavni beogradski DJ-evi, ali mislim da je glavni problem i prepreka što naši klubovi jednostavno nisu koncipirani na način koji omogućava vezu DJ-a i publike. DJ pultovi su, ako postoje uopšte, na pogrešnom mestu, ili su previše visoko, ili su nekim zabačenim sobicama u kojima DJ-evi predstavljaju maltene inventar ili se njihova uloga izjednačava sa konobarem ili šankerom recimo… Tako da ne postoji neki kontakt između publike i DJ-a. Sa druge strane, u Mađarskoj, na primer, se previše potencira ta priča konekcije DJ-a i publike, u prevodu, DJ se konstantno dere u mikrofon, priča, ponekad čak i ZAPEVA uz pesme, što je katastrofalan primer i odlazak u drugu krajnost, koja ti onemogućava pravo uživanje u muzici.
Šta voliš u vezi poslom DJ-a?
Volim to što je posao DJ-a da učiniš da se ljudi koji te slušaju osećaju lepo. Zaista je fenomenalan osećaj kada vidiš da neko uživa u muzici koju puštaš. Takođe je strava osećaj videti reakciju publike u trenucima kada pustiš pravu pesmu u pravo vreme.
Koji je najbolji muzički događaj, žurka ili koncert na kojem si prisustvovao u 2010. godini?
Bio sam na dosta nastupa u 2010. godini i zaista ne mogu da odaberem najbolji, ali nabrojaću par: Axwell u Beču, nastup Dirty South i Solomon na Exitu, Swedish House Mafia u Hrvatskoj na moru kao i Arno Cost, u Beogradu, i na moru.
Moda i muzika?
Muzika je sigurno jedan od pokretača mode, jer ljudi kad pazare odeću to sigurno ne rade da ne bi bili viđeni u njoj. Kada izlaze u klubove, ljudi žele najbolje da izgledaju i tu moda, praćenje trendova i dobar stil, zaista dolaze do izražaja. Što se tiče DJ-eva, primetio sam da vole da se oblače šareno – šarene majice, duksevi, patike, što donekle čini i opisuje i moj stil.
Tvojih Top 10?
Jako mi je teško da napravim Top 10, prosto postoji mnogo više od deset pesama koje su po mom mišljenju nestvarne… Ali moji favoriti bi bili:
Swedish House Mafia – One
Axwell, Steve Angello, Sebastian Ingrosso, Laidback Luke – Leave The World Behind
Dirty South & Sebastian Ingrosso – Meich
AN21 & Max Vangeli – Swedish Beauty
Pryda – The End
Adrian Lux – Teenage Crime (Axwell Remix)
Mark Knight & D.Ramirez Vs Underworld – Downpipe
Mark Knight & Wolfgang Gartner – Conscindo
Cirez D – On Off
John Dahlback – Pyramid (Dirty South Mix)
Koju vrstu muzike slušaš u slobodno vreme npr. u kolima?
Većinom slušam house, ponekad sveže, a ponekad neke starije pesme, ali sam u međuvremenu shvatio da je većina pesama koje slušam namenjena za žurke i velike zvučnike i da nema mnogo ljudi koji mogu da trpe toliku količinu elektronske muzike u svakodnevnom životu, kao i da ljudi sa kojima delim dom definitivno ne spadaju u tu kategoriju. Ponekad mi bude dosta elektronike, poželim da odmorim malo, zaista ume da mi se smuči. Tada se “lečim” akustičnom muzikom, recimo Red Hot Chilli Peppers (Live at Slane Castle) ili neki reggae, a kad mi je toga dosta – uvek je tu stari dobri Snoop Dogg i njegov prvi album “Doggystyle”.
I za kraj, pored poklona koji si pripremio našim čitaocima, da li imaš nešto da im poručiš?
Kao poklon za čitaoce sam napravio mali desetominutni miks koji možete da preslušate na ovoj strani, a možete i da ga “skinete”:
Wannabe Magazine Minimix by oakich
A poruka za čitaoce je – Širite pozitivnu energiju, slušajte muziku, birajte šta slušate i ne dajte da vam drugi kroje ukus. Nađite šta vama odgovara i držite se toga.
P.S. mogli biste i da posetite moj fan page na Facebook-u kao i da preslušate moje mikseve na Soundcloud-u. E da, ako imate Twitter, pratite me.
Jelena Tanasić je rođena da obožava – Crveni lak. Čokoladne kolače. Mojito & kafu. Čitanje novina od pozadi. Čitanje knjiga. Papir i olovku. Kreativni haos. Bajke o vilenjacima i vilama. Filmove iz doba zlatnog Holivuda. Marinu Abramović. Leto. Miris šume posle letnjeg pljuska. Naočare brenda Ray Ban. Glam Punk modu. Štikle. Nitne. Narukvice. Pozorišta & bioskop. Citat Žan Kokto: “U sebi osećam anđela koga neprestano šokiram!”
