Wannabe intervju: Dr Olja Ivanović Munitlak

Dr Olja Ivanović Munitlak je izrazito uspešna poslovna žena koja potvrđuje onu čuvenu: “Sve se može samo ako se hoće”. Osim poslovnih uspeha, ona se ostvarila i kao majka, a pritom veliku važnost daje svom fizičkom izgledu. Olja, menadžment stručnjak i profesor na Educons univerzitetu, u veoma inspirativnom intervjuu za naš Wannabe Magazine govori o menadžmentu kao naučnoj disciplini, ali i daje savete ženama kako da na svim željenim poljima budu jednako uspešne. Upoznajte dr Olju Ivanović Munitlak, od koje ćete moći mnogo toga da naučite.

WANNABE MAGAZINE: Menadžment je kao naučna disciplina u Srbiji popularan tek u poslednje vreme. Mnogi čak ni ne shvataju njegov pravi značaj. Da li biste Vi, kao menadžment stručnjak, mogli našim čitaocima da približite ovu naučnu disciplinu i objasnite u čemu je značaj iste?

Olja: Menadžment je relativno nova naučna disciplina. Na primer, kad sam ja studirala, mi smo bili prva generacija koja je na III godini studija dobila predmet Strategijski menadžment. Znam da smo se profesor koji je to predavao i mi studenti sa njim mučili oko literature. Dosta toga smo prevodili iz stranih izvora, jer u to vreme Internet je bio misaona imenica, a samo neki studenti su imali računare. Znam da to sada zvuči veoma čudno, ali tako je. Menadžeri su osobe koje poseduju adekvatno znanje i sposobnosti koje umeju da prenesu na zaposlene, kako bi se realizovali određeni ciljevi. “Menadžer” je specifičan američki izraz koji nema adekvatan prevod u našem jeziku i koji bi se u suštini mogao prevesti kao “rukovodilac”.

S obzirom na to, reči kao što su “menadžment” i “menadžer” koriste se u svom izvornom obliku. U suštini menadžmenta jesu četiri funkcije: planiranje, organizacija, vođenje i kontrola. Definisanje vizije, misije i ciljeva, formulisanje strategije i razvijanje planova kako bi se implementirala strategija zadatak je menadžmenta kada je reč o planiranju. Kada rešava pitanje organizovanja, menadžment treba da utvrdi i izvrši podelu i grupiše posao, uspostavlja lanac komandovanja i delegira autoritet. U funkciji vođenja, funkcija menadžmenta je da vodi računa o pitanjima koja se odnose na liderstvo, motivaciju zaposlenih, njihovo komuniciranje i ponašanje. I na kraju, u fazi kontrole, zadatak menadžmenta je da definište šta je postavljeno kao standard koji treba da se postigne, da se izmere ostvarenja i uporede sa standardima, a na osnovu toga, ako je potrebno, da se preduzmu adekvatne korektivne mere.

Postoje različite podele na ulogu menadžera u ovim funkcijama. Generalno možemo reći da bi se te uloge mogle podeliti na interpersonalnu, informacionu, ulogu u odlučivanju i administrativnu ulogu. Naravno, obavljajući menadžerske funkcije menadžeri istovremeno mogu da se nađu u više uloga.

Kada već govorimo o menadžmentu u Srbiji, kažite nam koliko smatrate da zaostajemo za razvijenim zemljama kada je menadžment u pitanju? Vi ste osoba koja je dosta putovala van granica naše zemlje i usavršavala se u struci, te nas stoga zanima i šta smatrate da bi trebalo uraditi kako bi se kvalitet ove naučne discipline u Srbiji popravio?

Kada govorimo o teoriji, ne mislim da zaostajemo za razvijenim zemljama kada je ova naučna disciplina u pitanju. Na Univerzitetu Educons, gde ja radim, a i na drugim fakultetima rade odlični profesori, čija imena ne bih pominjala da nekog ne izostavim, što ne bih volela. Neki od njih su meni predavali, nekim profesorima sam bila asistent, neke sam kasnije upoznala kroz profesionalnu saradnju, mnogi od njih su mi danas odlične kolege, a neke sam upoznala kroz njihovu literaturu. Mislim da znanje ili primena znanja iz ove oblasti više nedostaje u praksi nego u teoriji. Svaka razmena znanja, sa kolegama iz struke iz inostranstva uvek je više nego korisna. To se odnosi i na profesore i na studente.

Upoznate nove ljude, nove načine razmišljanja, drugačije poglede na svet, ali i oni čuju nešto novo i drugačije o Srbiji. Često menadžeri uspešnih kompanija ili profesori univerziteta iz izrazito razvijenih zemalja ne mogu sebi da dočaraju i shvate konkretnu situaciju u privredi i život sa niskim životnim standardom u Srbiji. Teorija menadžmenta u Srbiji ide u korak sa ostatkom razvijenih zemalja, ali primena te teorije u praksi jeste problem.

Educons Univerzitet, na čelu sa rektorom prof. dr Aleksandrom Andrejevićem, osnovao je Alijansu univerziteta centralne i istočne Evrope (ACEU), kao oblik razvoja regionalne međuuniverzitetske saradnje. Sporazumima proizašlim iz ove saradnje studenti i profesori sa Educonsa dobili su mogućnost da se međusobno upoznaju, sarađuju ili druže. Svaki oblik saradnje i razmene studenata i profesora se kolegama iz inostranstva je dobro iskustvo. Studenti bi trebalo da iskoriste ovakvu priliku ako mogu, jer je takvo iskustvo od nemerljivog značaja profesionalno i privatno, današnji studenti su budući menadžeri. Zadatak Privrednih komora ja da takve susrete organizuje za menadžere koji rukovode preduzećima, i to oni rade. Ja se nadam da naši menadžeri primene u praksi ono što su videli kod kolega u inostranstvu koji rukovode uspešnim kompanijama.

Iza sebe imate mnogo objavljenih naučnih radova i knjiga. Mođete li nam reći nešto više o Vašoj knjizi pod nazivom “Održivi razvoj kao redefinisan pristup ekonomskom razvoju”?

Interesantno je da ste me pitali baš za tu knjigu. To je monografija koju sam objavila odmah nakon doktorata i ona mi je najdraža. Ne samo zato što je prva moja objavljena knjiga, nego zato što je održivi razvoj oblast mog interesovanja od momenta kad sam čula za taj koncept. Kada sam rešila da radim doktorsku disertaciju iz te oblasti, bilo je profesora koji su smatrali da sam ja izmislila termin “sustainable development” – održivi razvoj. To sad zvuči neverovatno! Pionirski, uz veliku i nesebičnu podršku svoje mentorke, prof. dr Prekajac Zore, bacila sam se u taj posao. Literature na našem jeziku nije bilo, jer je to bio relativno nov koncept i u svetu. I trenutno se najviše bavim tim pitanjem, jer je to široka oblast.

Osnovna suština koncepta je ostaviti okruženje i našu Zemlju, barem u onakvom stanju kakvom smo je zatekli kad smo se rodili. Ostaviti našim pokoljenjima barem onoliko lepote i prirodnog bogatstva koliko smo mi kao generacija, imali na raspolaganju. I tu se naravno otvara problem “suparništva” između ekonomije i ekologije. To je moje polje interesovanja. Kako pomiriti naizgled nepomirljivo. Kako jedan tako idealan, intergeneracijski pravičan koncept, pretočiti u stvarnost? Kako primorati razvijene ekonomske sile da više koriste obnovljive od neobnovljivih izvora energije? Kako siromašne zemlje primorati na tako nešto kada im je najveći problem pokretanje privrede i otvaranje radnih mesta, ne vodeći računa o tim “sitnicama”?

Naravno, prilično se odmaklo i u ovoj oblasti, na primer, dokument EU STRATEGY 2020, Kjoto protokol i slične inicijative. Skandinavske zemlje su najdalje otišle u tom pravcu. Problem je što ekonomske sile poput Kine i SAD nisu zainteresovane za realizaciju takvih dokumenata, jer usporavaju njihov ekonomski rast. Da, usporile bi delimično, ali bi trajno pomoglo rešavanju niza problema koji nisu samo ekološke prirode. Održivi razvoj posmatra i socijalnu kartu stanovništva, meri stepen siromaštva i institucionalnu razvijenost zemlje, kada treba reći da li je neka država razvijena ili ne. Ekonomska razvijenost zemlje jeste najvažnija, jer je pokretač svakog društva, ali često za rezultat ima nekontrolisano trošenje prirodnih (neobnovljivih) resursa ili zagađenje poput ovog u Kini, koje primorava stanovnike Pekinga da moraju da nose maske da se ne uguše. Tu se onda postavlja pitanje granice ekonomskog razvoja. Još je Aristotel govorio o umerenosti kao najvećoj ljudskoj vrlini. Čini mi se da nam svima treba malo više ovog pristupa u životu.

Stručni ste kako u menadžmentu tako i u ekonomiji. Zanima nas da li Vas je tokom školovanja, a zatim i usavršavanja, inspirisala neka uspešna poslovna ličnost, da li ste imali nekog uzora?

Ovo je interesantno pitanje. Nikad se nisam fokusirala na jednu uspešnu ličnost kao uzor. Neko mi je bio uzor za jedno polje interesovanja, a neko drugi bi mi bio uzor za nešto drugo. Uglavnom su mi uzori bile uspešne žene. Žene bez posebnog imena, ali uspešne prema mojim, individualnim merilima. Nikad nisam bila ljubomorna na uspešne žene, uvek sam želela da budem u njihovoj blizini, kako bih nešto naučila ili nešto usavršila. Volim da budem u društvu pametnih, uspešnih i lepih žena. Tu nema mesta za ljubomoru, već samo želja da se otkrije “recept” za uspeh ili jednostavno želja da se uživa u njihovom društvu.

Uspešna ste poslovna žena, a pritom veoma vodite računa o svom fizičkom izgledu. Koliko je zapravo teško uskladiti posao, karijeru, porodicu i izgled? Vi ste odličan primer da žena samo ako hoće, može sve. Može da bude jednako uspešna na svim poljima. Da li biste mogli da date savet našim čitateljkama kako i one da uspeju da pobede u večitoj bici koju nazivamo “Ostati lepa, ali biti i pametna i uspešna”?

Postavili ste mnogo složenih pitanja, pa odgovor ne može biti kratak. Ne bih sebe smatrala uspešnom ženom da nemam porodicu. Dobar deo mog uspeha dugujem njima i ovo je jedan od načina da im se zahvalim. Kažu da iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena, ali verujte da je i obrnuto. Meni je muž mnogo pomogao na trnovitom putu do mesta gde sam sada. Ne mislim na “poslovne veze i vezice”, nego na pravu fizičku i mentalnu podršku. Posle oba porođaja na posao sam se vratila posle tri nedelje! Takav postupak je mogao da razume samo čovek širokih shvatanja koji istinski podržava i voli svoju ženu. Da sam sada u toj situaciji to sigurno ne bih uradila.

Umesto da sam uživala u prvim danima rođenja svoje dece, ja sam brinula da će moja karijera da trpi, da će nauka da pobegne! U tim mesecima od ogromne pomoći bili su mi muž, njegovi roditelji, moja baka koja je tada imala 92 godine, a moji roditelji koji su radili su “uskakali” kad su mogli. Zamislite da ostavite dete od par meseci sa bakom od 92 godine da ga čuva i onda u svakoj pauzi između časova zovete kući da vidite da li je sve u redu?! Tu cenu sam ja i moji najmiliji platili za moj uspeh. Zato ponavljam, bez njihove podrške ne bi bilo ni mog uspeha, tj. bilo bi, ali usporenijim tempom, a meni se žurilo. Tada nisam znala da uspeh ne može da pobegne ako se zaista trudite.

Mislila sam da je vreme ključni faktor. Znam mnoge brakove koji su se raspali, jer inferiorni muževi nisu mogli da podnesu profesionalni uspeh svoje supruge. Daleko od toga da je moj suprug manje uspešan u svom poslu, ali sad već imamo neki ritam i osećaj kad neko treba da se angažuje više u porodici, da bi onaj drugi mogao da napravi veći profesionalni iskorak. To je moj recept za uspešan brak, a u takvom braku, kada si zadovoljan, ne možeš fizički loše da izgledaš. Imaš motiv da budeš još lepši!

Imam sreću da radim posao koji volim. Radim sa mladima, sa studentima i osećam se mlado. Gledajući njih vidim šta je trenutno “in” i šta od toga mogu da prilagodim sebi, vodeći računa o godinama i statusu profesora. Ne mogu da dopustim sebi da izgledam loše, jer bih se ja osećala loše, ali ne mogu ni da obučem nešto što ne priliči mojim godinama i poslu kojim se bavim. Trudim se da to izbalansiram. Kad ne radim, oblačim se kako mi odgovara, ali da je udobno. Moja deca su stroge sudije po tom pitanju, jer iskreno kažu i pohvale kada izgledam dobro, ali nemilosrdno iznesu mišljenje kada misle da to nije tako.

Može se sve, samo mora mnogo da se želi i mnogo napora da se uloži. Da bih sve stigla nekad ustajem veoma rano, nekad ne spavam celu noć, jer pišem, nekad kao Da Vinči, par sati radim, pa sat-dva odspavam, pa nastavim sa radom. Često najbolje ideje dolaze noću, pa ili ustanem iz kreveta da zapišem ili sednem i radim, umesto da spavam. Kad imam mnogo obaveza budim se noću, jer osećam pritisak obaveza i radim do jutra, pa dremnem kad svane.

Vežbam šta i kad stignem. Samo da je aktivno: aerobik svih tipova, zumba, trčanje, joga… ili ništa. I, pazim šta jedem. Pažljiv odabir niskokalorične hrane i to u malim količinama. Više malih obroka.

Recept za uspeh na svim poljima? Porodica i sve što ona sobom nosi, mnogo rada, mnogo odricanja u svim oblicima i što više smeha, kao nezaobilazan začin!

Da li biste mogli našim čitaocima, zainteresovanim za menadžment, da preporučite neku stručnu literaturu?

Nema loših knjiga, a izbor zavisi i od konkretne oblasti interesovanja u menadžmentu. Menadžment se kao i svaka disciplina menja, usavršava i nadograđuje, pa novija izdanja imaju neke sadržaje koje knjige objavljene ranije nemaju. Od stranih autora dobro je pročitati Drakera, Stonera, Sengea, Robinsona, Ansofa, Certoa, Adižesa, Portera… Od domaćih autora naši emininentni profesori su napisali odlične knjige iz oblasti menadžmenta: Todorović, Milisavljević, Đuričin, Mašić… sigurno sam nekog zaboravila da pomenem ali nijedna literatura nije loša, uvek ima nešto da se nauči.

Isto tako, zanima nas šta u slobodno vreme volite da čitate. Koji književni žanr preferirate i da li imate omiljenog autora?

Teško pitanje, jer mnogo volim da čitam i to radim čim nađem slobodnog vremena, najviše na odmoru. Volim istorijske romane i trenutno sam zaokupljena poslednjom ruskom carskom porodicom – Romanovima. Pre toga sam dosta čitala o Medičijevima. Od autora volim Halida Hoseinija, Orhana Pamuka, Karlosa Ruisa Safona… Naravno obožavam sve ruske klasike, Dostojevskog ipak najviše. Od naših pisaca volim da čitam Pavića, Andrića, Selimovića, Sremca, Domanovića, Nušića, Steriju Popovića… To su naši klasici, pisci na vanvremenske teme, koje mislim da svaki iole obrazovan čovek treba da pročita. Ne volim tzv. “laku literaturu”. Za mene je to “teška literatura”, jer se nerviram dok čitam.

Posebno volim knjige u kojima se opisuje život žena koje su obeležile svoju epohu: Mariju Magdalenu, Jovanku Orleanku, Papa Jovanu, Milevu Marić Anštajn, Milenu Pavlović Barili i druge heroine. Ipak najomiljenija mi je Papa Jovana, koja naravno zvanično ne postoji u arhivama katoličke crkve. Međutim, ne vidim razlog da u ranom srednjem veku, kada je žena tretirana gore od roba, jedna žena ne bi uspela spletom okolnosti, pameću i srećom da postane Papa. Ako su tadašnji crkveni “velikodostojnici” mogli da se žene, imaju zakonsku i vanbračnu decu i vanbračne veze, zašto jedna žena celog života odevena kao muškarac ne bi postala Papa? Ako su kraljevi mogli da se razvode iako su brak sklopili u crkvi, ako su mogli da stvaraju i menjaju religiju prema ličnim potrebama, nema razloga da žena ne postane Papa! Od srca svakoj ženi preporučujem da pročita ovu knjigu, jer će biti ponosna što je žena.

Hvala Vam na vremenu koje ste izdvojili da odgovorite na naša pitanja. Za kraj, recite nam koji je Vaš životni moto?

Hvala Vama što ste mi postavili ovako interesantna pitanja. Bilo je pravo zadovoljstvo odgovarati na njih.